Код предузетника је уочено највише регистрација за друмски превоз терета, козметичких и фризерских салона.
Од почетка године, за осам месеци, регистровано је оснивање 33.771 фирме (7.328 привредних друштава и 26.443 предузетника). То је за 4.800 предузећа више у поређењу с истим периодом 2021. године, али и за 2.357 више у поређењу с истим периодом 2019, што указује да се тренд оснивања враћа на ниво пре пандемије, кажу у Агенцији за привредне регистре.
Највише фирми основано је за трговину на велико, рачунарско програмирање, консултантске услуге, изградњу и ресторане, а код предузетника је уочено и доста регистрација за друмски превоз терета и козметичких и фризерских салона.
С друге стране, од почетка године обрисано је 23.118 привредних субјеката (6.772 привредна друштва и 16.346 предузетника). То је за 3.471 фирму више у поређењу с истим периодом прошле године. Највише угашених предузећа је из области трговине на велико и мало, консултантских послова, ресторана, друмског превоза терета, такси услуга, фризерских и козметичких салона. Разлог зашто је истовремено највише истих и угашено и отворено нових јесте што је послодавац неликвидан, па гаси једну и отвара другу фирму с истом делатношћу.
Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да се повећање броја новооснованих фирми, поготово из области рачунарског програмирања, може делимично приписати доласку Руса, који су овде отворили предузећа.
„Али треба имати у виду да у свим делатностима које се наведене, људи који имају већ постојеће фирме оснивају нове из разних разлога. Предузетници, на пример, тако избегавају да пређу границу од осам милиона динара и уђу у систем ПДВ-а. У Србији често повећање броја фирми на говори да смо ми у некој експанзији. Ситуација постаје све тежа, инвестиције се успоравају и много спорије реализују него претходне године, пре свега због кризе у Европи“ наводи Рајић.
Не чуди зашто су грађевинске фирме у врху новооснованих, јер и даље имамо доста велики обрт у тој области и значајне инвестиције, али оне ће с поскупљењем банкарских кредита почети да опадају. Осим тога, Србија увози грађевинске раднике из иностранства, па страни држављани оснивају агенције или фирме преко којих им исплаћују зараде, те и то доприноси броју нових фирми из ове области.
Рајић истиче да су корона и криза која је уследила изазвале то да је много малих бизниса и малих радњи позатварано. Власници малог бизниса нису могли да одрже пословање. На пример, у протекле две године је угашена половина дечјих играоница.
Преузмите андроид апликацију.
