Не постоји догађај, ни датум, који су више усађени у душу и тело српског народа као тај Видовдан 1389. године.
Најпознатија битка српског народа вођена је на Газиместану недалеко од Приштине. Тада се српски кнез Лазар на Косову, супротставио надолазећој османској претњи. У изразито крвавој и тешкој бици гину оба владара – кнез Лазар на српској и султан Мурат на турској. Тада гине и Муратов млађи син Јакуб.
Уочи саме битке
Турска експанзија на Балкан и ка српским земљама постаје јасно видљива у другој половини 14. века. Први сукоб неког српског владара и Османлија је Битка на реци Марици. Турци су тада на препад, до ногу потукли војску браће Мрњавчевић и наставили постепено да напредују. Две мање битке са Турцима су Срби решили у своју корист а то су биле битке код Плочника у близини Ниша из 1386. и Билеће 1388.
Ови порази су натерали султана Мурата да сакупи војску за одлучујући бој против Срба. Иако је Муратова војска била више него троструко бројнија од српске, кнез Лазар ипак одлучује да јој се супротстави.
Освит битке
О Косовском боју испричана су многобројна предања и легенде, али историјских чињеница је заправо јако мало.
Оно што са сигурношћу знамо о току саме битке је следеће:
Српски центар предводио је сам Лазар, десно крило Вук Бранковић, тадашњи владар Косова, а лево крило Влатко Вуковић, којег је послао краљ Босне Твртко Котроманић.
У Турском центру био је Мурат, лево крило држао је старији син Муратов Бајазит, а десно млађи Јакуб.
Такође знамо да је српска војска на левом крилу направила велики успех и да су оба владара погинула као и Јакуб.
Истина, легенда, мит
Ни 6 векова након битке не може се са сигурношћу утврдити њен исход. Иако је уопштено веровање да су Срби изгубили ипак многи докази то оспоравају…
Чињеница је да су Турци победили, они би одмах наставили са напредовањем у циљу освајања Србије, а они су се повукли чак у малу Азију. Следећи турски напад није уследио наредних 50 година… Не само да је погинуо султан (што се Турцима није дешавало ни пре ни после) већ је погинуо његов син, комадант целог крила војске…
Постоје записи да су у Паризу звона на Нотр Даму звонила у част „победе хришћанског оружија“. Српска победа била је прослављена и у Дубровнику.
Такође у оспоравању званичне историје са Бечког конгреса, по којој су Срби изгубили, говоре у прилог и то да су српски витезови и властела били изузетно образовани и војно оспособљени. То се поклапа са првим ударом Српских коњаника који су потпуно разбили Турско крило које је предводио Јакуб – тактика коју је примењивао Александар Македонски што је њима итекако било познато.
За погибију Мурата наводи се да је крив витез Милош Обилић. Неки историчари тврде да је убио Мурата на „кварно“ понудивши му своју предају, да би потом извадио скривени нож и усмртио га. Други пак тврде да је Обилић убио Мурата у силовитом продору српске коњице када је султан посечен.
Права мистерија је и смрт кнеза Лазара. Да ли је пао са коња па заробљен, или је погинуо у јуришу или су га Турци заробили после битке, када је био у црквици недалеко од Газиместана са неколицином пратилаца, остаће вечита мистерија.
„Отимачина“ туђе историје
Сведоци смо да иако су се до скоро комшијски народи подсмевали Србима тврдећи да су изгубили бој, ипак су се предомислили по том питању, па би да и они буду део (српске) историје.
Албанци тврде да је Милош Обилић заправо албански витез, да су се они на Косову борили против Турака а не Срби. За истинитост ове тврдње најбоље говори Турски попис становништва Космета из половине 15. века, на којем су тада само 1% Албанаца, остали су сви Срби.
Други историјски фалсификат је то што босански муслимани упорно „својатају“ Твртка Котроманића. Да би апсурд био већи, он је био хришћански (православни) владар Босне у крвном сродству са Немањићима на које је био посебно поносан. Себе је сматрао за краља Срба.
Победник у театру апсурда и крађи туђе историје су убедљиво Хрвати.
Од њих нам долазе научнофантастичне приче да су се заправо Хрвати борили и победили на Косову. Срби су се борили али као турски вазали(?!), односно Срби су са Турцима нападали Србију а Хрвати је бранили…
Косовски бој остаће заувек неизбрисив траг у Српској историји. Захваљујући Косовском епу Срби су сачували свој идентитет у вековима турског ропства.
Преузмите андроид апликацију.
