Марк Муро са Института Брукингс за „Вашингтон пост” каже да је забринутост грађана оправдана. Пре свега зато што развој нових технологија може подићи лествицу за обављање такозваних обичних послова, или створити нова занимања у којима ће се пре снаћи будуће генерације.
Генеративна вештачка интелигенција која користи алгоритме као алат за решавање комплексних проблема и обављање задатака за само неколико година је направила „квантни скок”.
То је довело до ситуације у којој се мења досадашњи појам рада, а просечан запослени се са својим вештинама осећа све несигурније. Од забавних текстуалних апликација за ћаскање, као што је популарни „ЧетГПТ”, стигло се до широким масама лако доступних али напредних алата који у кратком времену могу да обављају низ сложени задатака: од прављења фотореалистичких слика и обраде велике количине података до комуникације гласом, контроле миша и тастатура рачунара…
Са даљим развојем система ВИ, који већ могу да самостално доносе одлуке и обављају сложене задатке без људске интервенције, изгледа да ће многа радна места постати сувишна.
Али за разлику од седамдесетих и осамдесетих година, када су због аутоматизације у производњи без посла остајали „плави оковратници”, сада су углавном на удару такозвани бели оковратници.
Истраживање „Пјуа” наговештава суморну реалност за поједине послове.
У наредних 20 година због развоја вештачке интелигенције први на списку најугроженијих занимања су благајници (шалтерски службеници), возачи камиона, новинари, програмери…
Чак 70 одсто одраслих у САД мисли да ће због развоја вештачке интелигенције у наредне две деценије бити све мање посла за шалтерске службенике.
Њих 59 одсто сматра да ће новинари и људи из медија теже долазити до посла, а 48 одсто да ће то важити и за софтверске инжењере.
Преузмите андроид апликацију.
