Вештачка интелигенција модерном друштву може да донесе бројне повластице и уштеде, међутим, њена примена на интернету довела је до тога да Европски парламент пооштрава правила о коришћењу вештачке интелигенције.
„Вештачка интелигенција може да донесе модерном друштву велике повластице и уштеде. У привреди би помоћу ње било могуће детектовати проблеме машина у производњи како бисмо их на најбољи начин користили или сервисирали на време“, рекла је за Танјуг секретарка Удружења информатичке делатности у Привредној комори Србије Јелена Јовановић.
Она је објаснила да је од посебене важности на којим примерима је вештачка интелигенција „тренирана“ (програмирана).
„Вештачка интелигенција има уграђене механизме које је ‘научила’. У овом тренутку она не наводи изворе из којих прикупља информације, било да су то слике, књиге, или научни радови“, сматра Јовановићева,и додаје да је потребно посебном регулативом заштити приватност и интелектуалну својину.
Она је подсетила да се у ЕУ већ две године расправља о уређењу законодавног оквира који се тиче вештачке интелигенције.
„После пуно расправа и консултација дошло је до условно речено коначног документа о коме ће се расправљати у ЕУ парламенту. Он је покушао да дефинише примену вештачке интелигенције (ОпенГПТ) и осталих платформи које су доживеле широку примену у последњем периоду“, рекла је Јовановићева.
„Обавеза да велике технолошке компаније на својим платформама означе садржаје које креира вештачка интелигенција је добар корак, али је питање да ли је то могуће пошто су језички модели и остали алгоритми веома софистицирани у креирању садржаја који су слични ономе што човек напише или сними“, сматра координатор Лабораторије за дигитално друштво Института за филозофију и друштвену теорију Љубиша Бојић.
Он као пример наводи могућност постојања профила на друштвеним мрежама иза којих стоји вештачка интелигенција.
„Ви читате објаве, он или она коментаришу. Стално се дешава нека врста комуникације. Покушава да вас убеди да гласате за неку странку или томе слично. Замислите да постоји 10.000 таквих профила на друштвеним мрежама који делују, а да ми не знамо да иза њих стоји вештачка интелигенција“, објаснио је Бојић за Танјуг.
Такође, као пример је навео ситуацију у којој током ванредних околности велики број профила креира информације и усмерава јавност ка неком циљу.
Подсећа да су алгоритми за препоруке најутицајнија технологија у којој се примењује вештачка интелигенција.
„Они одређују шта ћемо у сваком тренутку видети када посетимо интернет. Они шире негативне вести и раздражљиве информације што помаже технолошким компанијама да што дуже користимо њихове услуге и платформе“, рекао је Бојић.
Он је поручио да је ову технологију могуће регулисати тако што ћемо имати могућност да подесимо које садржаје желимо да примамо.
Измене европских закона подразумевају и да ће системи попут Чет ГПТ-а морати да јасно наведу да је садржај генерисан вештачком интелигенцијом, али и да помогну да се разликују монтиране слике од правих и обезбеде мере заштите од нелегалног садржаја.
Европа је први континент који је предложио кораке како би скренуо пажњу на ризике од АИ.
Развој вештачке интелигенције (АИ) може да угрози радна места скоро 80 одсто жена у САД, закључак је новог истраживања Кенан Флегерове школе Универзитета у Северној Каролини.
Око 59 милиона запослених жена у САД се бави професијама које су угрожене аутоматизацијом и развојем АИ.
Запослени мушкарци су такође изложени овом ризику, али у мањој мери, пошто је напредак АИ потенцијална претња за 58 одсто радне снаге мушког пола.
Kineski juan oslabio u odnosu na dolar na najniži nivo u sedam meseci
Преузмите андроид апликацију.
