Инфаструктура у Србији је права прилика за инвестирање јер ми као држава доста улажемо у развој наше инфраструктуре и железнице, изјавио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Он је на панелу посвећеном инфраструктури у оквиру Форума за пословну и научну сарадњу Србије и Италије навео да се сада у нашој земљи гради 198 километара брзих пруга.
Истакао је да су у Србији појачане државне инвесртиције у инфраструктуру, па је у ову сврху 2023. из буџета уложено 3,6 милијарди евра и позвао италијанске привреднике да улазу у инфраструктуру у Србији.
Подсетио је да је завршена брза пруга од Београда до Новог Сада и да ће Србија до краја следеће године бити брзом пругом повезана са Будимпештом.
„Недавно смо потписали уговор са Европском унијом, Европском банком за обнову и развој и Европском комисијом о градњи 228 километара пруге ка југу Србије, односно од Београда до Ниша. У току је пројектовање за ову пругу, до средине године би то требало да се уради, а први тендери да се распишу до краја ове године и подељени су у три лота“, рекао је Весић.
Навео је да је вреднсот овог пројекта око 2,7 милијарди евра, од чега ЕУ даје 610 милиона евра, 500 милиона је из буџета Србије, а остало су паре из кредита.
Према његовим речима преговара се са Европском комисијом да се заједно ради и пруга према Прешеву, што је наставак пруге од Ниша за 88 километара, па би Србија када се све ово заврши имала скоро 500 километара брзих пруга.
„Са Европском комисијом разговарамо и о изградњи интерсити воза између Београда и Беча, а прошле недеље сам у Риму разговарао са својим домаћинима да се Италија укључи у овај пројекат. Ми би до границе са Хрватском радили 90 километара, то сада пројектујемо и до средине године имаћемо пројекат и чим добијемо новац расписаћемо тендер“, рекао је Весић.
Указао је да ће у наредном периоду три закона из области железнице бити на дневном реду Скупштине Србије и да ће њиховим усвајањем сви прописи у Србији у овој области бити усаглашени са прописима ЕУ.
Истакао је да ће се радити и на реконструкцији регионалних пруга, око 1.700 километара укупно од чега је најважнија пруга Београд-Бар, односно њен део кроз Србију.
„Ми видимо будућност Србије у логистици и бићемо расположени за инвестиције у логистику. Ускоро ћемо отворити интермодални терминал у Батајници“, рекао је Весић.
Када је реч о ваздушном саобраћају навео је да Србија од свих земаља има највише директних летова са Италијом и да ће ове године бити уведена четири нова редовна лета према овој земљи.
Истакао је да се у Србији гради 412 километара ауто-путева, а у плану је да се реконструише још 746.
Према његовим речима Србија жели да се повеже са суседима због чега се граде или ће се градити путеви према Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији.
Навео да ће ускоро кренути тендери за пут према Албанији и да италијанске компаније могу да учествују на њима.
Указао је и да дозволе које наши превозници морају да добију у Италији, праве проблеме и да је зато тражио да се укину као што су већ урадиле неке друге земље.
„За сада сам од италијанске владе добио обећање да ћемо добити потребан број дозвола“, рекао је он.
Италијанске привреднике је позвао да искористе и предности које наша земља има чланством у иницијативи Отворени Балкан (ОБ) и навео да се следеће седмице потписује документ којим ће исти тагови за наплату путарине важити у земљама чланицама ОБ, дакле Србији, Северној Македонији и Албанији.
Шеф Регионалне канцеларије за Западни Балкан Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Алесандро Брагонци истакао је да Србија показује велику вољу да дугорочно улаже у повезивање и транспорт, ауто-путеве али и речни саобраћај.
Према његовим речима најважнији сектори ЕИБ су транспорт, затим мала и средња предузећа а сто се транспорта тиче ЕИБ финансира најважније коридоре у овом делу Европе.
„Наша стратегија јесте да смо се пребацили са гринфилд пројеката на транспорт који је одржив односно зелен а изван транспорта финансирамо и речни саобраћај“, рекао је он и додао да ЕИБ жели да појача пловност Дунава.
Према његовим речима осим транспорта ЕИБ у Србији финансира и изградњу болница, улаже у технолошке паркове али и образовање и развој руралних средина.
Преузмите андроид апликацију.
