Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас да је уверен да је усвојена измена Закона о планирању и изградњи, пре годину дана, била исправна намера, иако је како истиче без аргумената она била оспоравана.
„Време је најбољи показатељ квалитета одлука које доносите, па данас, годину дана након укидања накнаде за спровођење конверзије, са задовољством констатујем да је одлука била више него добра“, рекао је он за Вечерње новости.
Према његовим речима, у претходном периоду, Агенција за просторно планирање и урбанизам примила је 3.848 захтева, од чега је 2.087 решено позитивно, а свега 389 негативно.
Као резултат ослобађања земљишта за инвестиције, дошло је до значајног пораста грађевинске активности у Србији, напоменуо је Весић.
Он је навео да је у трећем кварталу 2023. вредност изведених радова порасла у текућим ценама за 19,3 одсто у односу на трећи квартал 2022, док је посматрано у сталним ценама, раст био 15,8 процената.
У четвртом кварталу прошле године, како је додао, вредност изведених радова порасла је у текућим ценама за 13,9 одсто у односу на четврти квартал 2022, док је у сталним ценама раст износио 11,1 процената.
„Укупно гледано, 2023. смо завршили са високим растом од 11,2 одсто мерено у сталним ценама. Позитивни трендови настављени су и ове године. У првом кварталу, вредност грађевинских радова порасла је за 22 одсто у текућим ценама, док је у сталним ценама забележен раст од 18,3 одсто, у односу на први квартал 2023. године“, рекао је министар.
Истакао је и да је према најновијим подацима, у другом кварталу ове године, вредност грађевинских радова порасла за 14,9 одсто у текућим ценама, односно 10,2 одсто у сталним ценама, у односу на други квартал прошле године.
Весић је нагласио и да је успон грађевинске индустрије Србије осликан и у расту броја и вредности издатих грађевинских дозвола.
Додао је да је на крају прошле године, укупан број дозвола издатих у четвртом кварталу повећан је за 15,6 одсто у односу на исти период претходне године, док је укупна предвиђена вредност радова, према издатим дозволама, порасла за 16,6 процената у односу на исти квартал лане.
Министар је навео да је укупна предвиђена вредност радова по грађевинским дозволама износила 94,85 милијарди динара, а да је у истом месецу прошле године износила је 64,93 милијарди динара.
„То нас доводи до тога да имамо пораст од чак 46.08 одсто“, рекао је Весић.
Према његовим речима, резултати истраживања о ефектима укидања накнаде за конверзију, коју је радила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), показали су да чак 66 одсто оних који су поднели захтев за конверзију, планира да улаже у ширење производних капацитета.
Министар зато очекује да ће број нових радних места након реализовања инвестиције, у просеку бити око 50 по инвеститору.
Весић наводи да је чак девет од 10 привредника задовољно усвојеним изменама и допунама и да се нада да ће оне имати позитиван утицај на њихово пословање.
„Дакле, на основу свега наведеног, лако је доћи до закључка да позитивни резултати представљају континуитету који је резултат системских промена које смо спровели. Срећан сам што је време демантовало све ‘неверне Томе’ који су нападали предложене промене стављајући јефтини популизам испред потреба привреде и државе“, закључио је Весић.
Иначе, како каже, на три локације на којима је спроведена конверзија без накнаде у најскоријем року биће изграђене најмање три фабрике – компанија „Филип Морис“ се спрема да на јесен обележи почетак радова на изградњи нових фабричких капацитета за производњу бездимних дуванских производа, инвестиције вредне 100 милиона евра, најављена прошле године.
Весић наводи и да „Атлантик група“ планира да покрене значајан инвестициони циклус у погоне „Атлантик Штарка“ на локацији у Кумодражу. У проширење капацитета „Атлантик Штарка“ компанија је већ уложила 20 милиона евра, ако како извоз расте и захтева изградњу нове фабрике, што ће и бити исход нових улагања у Кумодражу. Припреме радње су при крају и у последњем кварталу очекује се почетак радова на терену.
И „Кока-кола“ ХБЦ на локацији у Земун Пољу припрема се за изградњу нових производних капацитета.
Министар Весић је у скупштинској расправи прошлог јула рекао да је држава за „четрнаест година, од 2009. године, од конверзије зарадила само око 30 милиона евра“.
Рекао је и да је тај закон „закључао око 5.000 локација и потенцијалних 15 милиона квадрата“, а какве су последице тог решења које је прошле године укинуто илустровао је примером да „Београд има 1,2 милиона квадрата пословног простора, а Софија 2,6 милиона, Букурешт 2,7 милиона, а Будимпешта чак 4,8 милиона квадрата пословног простора јер су код нас политичари измислили институт за спречавање градње и за заустављање инвестиција а све под плаштом демагогије и јефтиног популизма“.
Patel: SAD neće oklevati da osiguraju zaštitu američkog osoblja na Kosovu
Преузмите андроид апликацију.
