Учешће грађевинарства у бруто домаћем производу (БДП) Србије је са шест одсто, колико је износио у 2021. године, у 2022. години порастао на 6,4 одсто, рекао је данас министар грађевинарства Горан Весић на отварању 47. Међународни сајам грађевинарства на Београдском сајму.
Весић је рекао да Србија има годишњу повећаност инвестиционих радова.
„У 2013. години укупна вредност грађевинских радова у Србије била је 1,6 милијарди евра, да би у 2022. години износила 4,4 милијарде евра. Време у коме се налазимо је за сектор грађевинарства доста изазовно. У готово свим земљама Европе бележи се пад када је у питању грађевинска индустрија. То је нешто што је природно, пошто се у време кризе инвестирори теже одлучују да инвестирају“, казао је Весић.
Како је објаснио, значај грађевинства за економију Србије показује његово учешће у БДП који је у 2021. години износио шест одсто, а у 2022. години 6,4 одсто.
У 2013. години учешће грађевинарства у БДП било је мање од три одсто, додао је он.
„Ми смо током прошле године имали пад у грађевинарству за око 11 одсто, а Влада Србије је анализирала разлоге због чега се то догодило, и у складу сам тим смо у овој години предузели одређене мере како би то спречили“, рекао је министар.
Он је објаснио да је први разлог рат који се дешава и због кога имамо смањену инвестициону активност.
„Због тога смо за ову годину донели одлуку да вредност инвестиција које финансира Србија буде 3,6 милијарди евра. Ми смо се одлучили да повећамо инвестиције како би надокнадили недостатак који ће бити у приватним иницијативама, и на тај начин одржали грађевинску индустрију“, појаснио је Весић.
Навео је да се други разлог односи на недостатак радне снаге.
„Ми смо земља која је почела да увози радну снагу. То је доказ да постајемо развијена земљу у коју неко жели да дође да ради. Влада Србије је предузела одређене мере ради либерализације приступа радне снаге нашем тржишту. То ће омогућити да ове године имамо већи број страних радника“, рекао је министар.
Додао је да је проблем и спорост у издавању грађевинских дозвола у појединим локалним самоуправама.
„Врло су ми јасни проблеми са којима се суочавају инвеститори. Трудили смо се да изменама и допунама закона о планирању и изградњи који је у завршној фази решимо већи део проблема са којима се суочавају инвеститори. Информације о локацији смо пребацили као могућност издавања од стране нотара. Обезбедили смо да услови комуналних кућа које се издају у процесу издавања грађевинске дозволе након једног издавања важе до краја поступка – што је био један од разлога успоравања грађевинских дозвола“, рекао је министар.
Весић је казао да су уведени сертификати зелене градње за све јавне објекте и све објекте преко 10.000 метара квадратних, као и обавезност енергетских пасоша за све нове објекте.
Он је поручио да су заштитили инвеститоре од превозника грађевинског отпада, који са отпадом поступају несавесно сипајући га по читавој Србији, те да је сада потребно да се приложи доказ кретања отпада, чиме ће доћи до укидања великог броја дивљих депонија.
Весић је додао да ће ове године бити завршен први део Моравског коридора, а да ће обилазница око Београда бити готова у јуну.
„Завршавамо други део Моравског коридора до Кошева, а до краја године ћемо завршити саобраћајницу према Републици Српској и Сарајеву, Сремска Рача-Кузмин“, истакао је Весић.
Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Милица Ђурђевић је рекла да је ово 15. година како је Министарство пољопривреде покровитељ овог сајма.
„Ово је право место и прилика да се представе произвођачи из различитих области произвођачи хортикултуре наједном месту“, поручила је она.
На Београдском сајму до четвртка траје 47. Међународни сајам грађевинарства, на коме ће учествовати сви еминентни домаћи и страни грађевински произвођачи, дистрибутери и трговци опремом и материјалима, објављено је на сајту Београдског сајма.
Ова специјализована међународна манифестација обухвата најразличитије сегменте грађевинске индустрије, од истраживања и пројектовања, преко изградње и одржавања објеката у високоградњи, нискоградњи и хидроградњи, до представљања најсавременијих материјала, грађевинских машина, уређаја и алата.
Evrostat: U EU u 2021. je 11 odsto dece bilo izloženo materijalnom uskraćivanju
Преузмите андроид апликацију.
