Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је данас у парламенту да су неистинити наводи да се некоме „поклањају милијарде“ укидањем конверзије уз накнаду и да се тиме штети државном буџету и истакао да је смисао измена Закона о планирању и изградњи управо супротан – да се подстицањем градње на скоро 5.000 локација допринесе увећању БДП-а, како би држава додатно економски ојачала.
Весић је, одговарајући на критике опозиције по питању укидања конверзије уз накнаду, уз тврдње да се тиме наноси штета држави, истакао да је то „безочна лаж“, јер се показало да је за 12 година наплаћено само 30 милиона евра од конверзије, док ће се убудуће у буџет слити средства од откључаних 5.000 локација за градњу, кроз порезе, доприносе и таксе.
„Од свега што се предлаже изменама Закона, од обавезне полисе осигурања, увођења електро-пуњача, енергетских пасоша, сертификата зелене градње, обавезног доказа о кретању грађевинског отпада, веће транспарентности и лакшег доласка до дозволе, видим да неке овде жуља само конверзија, па шире неистине“, приметио је министар.
Поновио је да је Србија последња земља бивше СФРЈ која је Уставом из 2006. године увела право приватне својине на грађевинском земљишту, док су све остале то учиниле знатно раније, и од 2006. до 2009. конверзија за грађевинско земљиште била је потпуно бесплатна.
„Тек 2009. године на основу личне одлуке тадашњег председника Бориса Тадића и због његове свађе са неколико приватника, доноси се одлука да се од тога изузму предузећа купљења у приватизацији. А онда је 30. јуна 2009. године члан Управног одбора НИС-а постао Душан Петровић, високи функционер тада владајуће странке, који је ведрио и облачио у Србији. У септембру 2009. године у Закон се уводи конверзија уз наплату за грађевинско земљиште, а затим је уследио закључак владе којим се НИС изузима из конверзије, са образложењем да је уговор о продаји НИС-а старији од закона, што није могуће“, навео је Весић.
Додао је да изгледа да је тамо где је „Душан Петровић члан УО, закон не важи“.
Весић је даље појаснио да је законом из 2015. године од конверзије уз накнаду ослобођено земљиште испод објекта и земљиште за редовну употребу.
„Отуда је 94 одсто конверзије урађено за нула динара, јер је свако успевао да докаже да је све за редовну употребу или је земљиште испод објекта. Зато је од 2010. до 2022. наплаћено 30 милиона евра. Тако накарадна конверзија је блокирала 5.000 локација“, рекао је министар и констатовао да је Србија једина те 2009. године, на почетку економске кризе, када су све земље доносиле прописе којим олакшавају рад грађевинске индустрије, доносила супротне акте и „закључавала“ локације за градњу.
На око 5.000 локација за које се процењује да могу да буду „откључане“ након измена закона, укупно око 15 милиона квадрата за градњу.
„Ако се узме у обзир да је улагање по квадрату 700 евра, онда то значи да је БДП Србије закључавањем тих локација остао без 10,5 милијарди евра директног прихода. Када причамо о милијардама без којих ће наводно остати држава, она је већ остала без тих милијарди, јер смо за 12 година наплатили свега 30 милиона евра. Толико нас кошта произвољна одлука бившег председника и његово играње са државом“, констатовао је Весић.
Како је рекао, ако је просечна цена квадрата 1.500 евра – када се то умањи за промет некретнина, долази се до цифре од 22,5 милијарде евра за које је држава остала ускраћена јер је ових 5.000 локација било закључано.
„Порез на добит правних лица био би 1,2 милијарде евра колико је буџет изгубио, а држава је остала ускраћена за 2,2 миијарде евра ПДВ-а, и без годишњег пореза на имовину од 675 милиона евра. Ако знамо да се по једном метру квадратном запошљава 0,02, значи да је могло да буде запослено око 300.000 људи. А, није. Ако је просечна плата у грађевинарству око 94.000 динара, то значи да само месечна зарада људи који могу да раде на тих 15 милиона квадрата изности преко 240 милиона евра“, рекао је Весић.
Како је додао, укупно са порезима и доприносима држава остаје ускраћена за 400 милиона евра месечно или скоро 5 милијарди евра годишње.
„Када већ причамо о изгубљеним милијардама, да буде јасно да, уколико не укинемо овај накарадни институт који не даје приходе, Србија ће изгубити преко 22,5 милијарди евра“, нагласио је министар Весић.
Указао је да је управо супротно – буџет Србије остаје без милијарди ако се настави са, како је рекао, накарадном политиком покушаја да се наплати конверзија уз накнаду, пошто је скоро нико до сада није ни платио.
„Ми смо земља која не може да чека, ми ћемо упослити ове локације, ставити их функцију и земља ће зарађивати од тих локација. А накарадна политика која се водила, а у којој је било могуће да неко плати, а неко не, или да зависи од чланова управних одбора НИС-а, коју сте, иначе, продали за мање пара од Робних кућа Београд, са свим налазиштима гаса и нафте… Па ни то није било довољно, него је још била изузета из конверзије…“, навео је Весић.
Он је поновио да ће укидањем конверзије уз накнаду бити ослобођен велики потенцијал српске привреде, али ће се и сви ослободити заблуда из прошлости и тековина социјалистичког система.
Ове измене су, додао је, одговор на рецесију и подстицај грађевинској индустрији.
„Ту леже милијарде евра, а не у лажима. То о ненаплаћеним милијардана је бестидна лаж, да су милијарде могле да буду наплаћене, биле би. Престаните да обмањујете грађане и да зарађујете јефтине политичке поене, да спречавате да се реше процеси у стечајевима, јер то што причате није тачно“, поручио је Весић.
Позвао је посланике да пронађу једну бар бившу социјалистичку земљу у којој још важи овакав инситутут, додајући да такву – неће наћи.
„Неће важити ни у Србији, јер за разлику од других, ми смо спремни да раскрстимо са праксом која не даје резултате. Од ових измена користи ће имати држава, привреда и грађани. Овај закон је корак напред. Не постоји ниједан доказ да Србија може да наплати милијарде о којима причате“, рекао је Весић.
Упослићемо, како је рекао, грађевинску индустрију, да допринесемо расту БДП-а, јер само економски снажна Србија може да брани легитимне политичке и националне интересе.
„Слаба Србија, надам се, да никоме у овој сали није у интересу. Приче да се некоме поклањају милијарде су нетачне“, закључио је Весић.
U Dubaiju formiran Poslovni savet Srbije za jačanje privredne saradnje
Преузмите андроид апликацију.
