Одлука да се Србија развија кроз изградњу инфраструктуре донета је зато што смо сматрали да је то начин да се боримо против економске кризе, а сваки динар уложен у инфраструктуру се враћа кроз већи бруто домаћи производ, рекао је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
„За разлику од Владе Србије из времена кризе 2008. године која се одлучила за стезање каиша, ми смо се одлучили за инвестиције у инфраструктуру и да је то начин на који ћемо се борити против економске кризе. Ми смо у буџету за 2023. годину имали 3,8 милијарди евра за улагање у инфраструктуру, не само у оквиру мог министарства, већ и у оквиру других министарства. У буџету за ову годину су четири милијарде евра, а у буџету за следећу годину неће бити мање од те суме“, рекао је он говорећи на 24. Београдском економском форуму.
Као важан разлог за изградњу инфраструктуре навео је повезивање са суседима чиме се, како је рекао, наша земља чини конкурентнијoм.
Наводећи радове који су у току а којим се Србија боље повезује са другим земљама, рекао је да ће се Србија са Мађарском повезати брзом пругом већ до краја новембра.
„Они ће своју брзу пругу завршити до краја следеће године и у 2026. години из Београда до Будимпеште ће се путовати два сата и 45 минута. Ми ћемо онда, пре него што пустимо брзу пругу, потписати заједничку изјаву са Мађарском, Северном Македонијом и Грчком о изградњи брзе пруге између Будимпеште и Патре у Грчкој“, рекао је он.
Додао је да почиње и градња 230 километара пруге према Нишу, за шта је обезбеђен новац и велики грант Европске уније од 610 милиона евра, а укупна вредност је 2,75 милијарди евра.
Навео је да се припрема и изградња 135 километара пруге према Северној Македонији и да ће када се заврши грчки пројекат и повезивање од Скопља према Грчко-Северној Македонској граници, постојати преко 1.638 километара брзе пруге од Будимпеште, па све до Патра у Грчкој.
Према његовим речима са пругама које се граде код нас, у Бугарској, Турској и које ће бити повезане сва железничка веза између Азије и Европе ићи ће преко Србије.
„То нама даје једну потпуно нову димензију и нове услове за раст бруто домаћег производа“, рекао је Весић.
Додао је да се саобраћајницом Осмех Србије ради и на повезивању са Румунијом и Мађарском, а реконструкцијом пруге Београд-Вршац-Румунска граница, као и мостом код Беле Цркве на Дунацу са Румунијом.
Према његовим речима ради се и на повезивању са Босном и Херцеговином, Црном Гором.
„У петак путујем у Црну Гору да потпишемо заједничко писмо о реконструкцији пруге Београд-Бар“, рекао је Весић.
Навео је да је завршен и пројекат пруге Београд-Шид, чиме Србија може једног дана, када одлуче Хрватска и Словенија, да буде боље повезана и са њиима, при чему је, како је рекао Словенија већ рекла да је „за“ док Хрватска тек треба да се одлучи за градњу те брзе пруге.
„Ми смо све своје пројекте завршили и повезани смо са суседима. То Србији даје централно место у овом делу Европе, већу мобилност радне снаге и то је нешто што значи бољи живот за све људе. Тамо где је изграђен пут, тамо се свака локална заједница боље развија, ту имате развој туризма, развој локалних бизниса, могућност за већи животни стандард“, рекао је он.
Одговарајући на питање који је њему најдражи инфраструктурни пројекат, рекао је да су то брзе пруге, чијом изградњом Србија прави велики технолошки напредак.
Vučević danas na otvaranju fabrike grafenskih nanocevi u Staroj Pazovi
Преузмите андроид апликацију.
