За све православне вернике ускоро почиње перод највећих празника, а то су Бадње вече и Божић. Готово ни један празник током године није толико обавијен разноразним обичајима, који датирају из давнина, као рођење Исуса Христа, испричао је за НС Уживо један црквењак.
Како налажу црквена правила, сви ови обичаји имају за циљ обнављање сећања на суштину празника али и уједно на зближавање чланова породице. Божићни пост почиње 28. новембра и траје укупно 6 недеља. За тај временски период требали би сви православци да се причесте на велики дан – уочи Божића, а то је духовна потреба сваког крштеног човека.
Ипак, кренимо од самих обичаја које су људи временом утиснули у празничну радост.
Детињци, материце и оци
Детињци се славе 3 недеље пред Божић, материце 2 недеље, а оци једну. У првој недељи родитељи симболично вежу своју децу, а деца им за узврат дају поклоне да би се ослободила. Исто тако и у ове преостале две недеље везују се мајке, а током последње очеви. Циљ јесте окупљање породице, примање и даривање, као и припрема за предстојећи празник.
Бадње вече и ноћ пред Божић
Ускоро ћемо дочекати и тај дан, а остало је још два дана док већина не крене са својим породицама у рану јутарњу сечу бадњака, па затим сваки мушкарац однесе у своју кућу део освешћеног бадњака који ће на посебном месту у свом дому чувати све до наредне године. Тог дана се одлази на свето богослужење па затим по Бадње дрво. Обичаји се разликују у готово свим деловима Србије, али оно што је јединствено јесте простирање сламе по кући. То може бити мало испод стола на којем се вечера, кухиња или нека просторија у којој се борави.
Затим деци се купе слаткиши који се бацају по слами, а деца пијучу као мали пилићи, у народу познатије као коринђање. Ту родитељи, бабе и деде изговарају здравице да буде година берићетна у здрављу и весељу. Слама симболише ону сламу у којој је приликом рођења Господ Исус Христос лежао, а поклони деци су поклони Мудраца са истока малом Христу.
Увече се пали Бадњак и певају се Божићне песме. У неким крајевима деца обучена у стихаре, пастирске и кожуне иду по кућама носећи малу макету цркве, док певају и рецитују песмице. Овај обичај се зове ношење Вертепа. Вертеп симболише пећину у којој се Господ родио.
На сам дан Божића одлази се на свету литургију да се причести, а затим код куће чека домаћица која је припремила божићни ручак. Оно што је јединствено тога дана је да се једе чесница, односно колачо у којем се налази новчић као дар ономе ко то парче узме. У народу је обичај да онај коме западне парче са новчићем, имаће среће током године.
„Сви ови обичаји су лепи и настајали су у најтежим временима за наш народ. Нажалост, многа домаћинства за овако нешто ће тек кроз овај текст чути.Много смо се одаљили од традиције која нас је као народ и Православце одржала. Што је већи број људи у градовима то је мање обичаја, осећа се нека празнина и чамотиња. Превише смо се приближили технологији која нас одаљава од смисла живота. Ипак, током ових дана сви треба да будемо у слози, срећан Божић и Христос се роди!“ рекао је наш саговорник.
Vojvodinu do novembra posetilo 2,5% turista više nego pre godinu dana
Преузмите андроид апликацију.
