Српска православна црква на Малти, после много деценија, захваљујући разумевању малтешке цркве – Малтешке курије, и малтешке државе, добила је на коришћење на 25 година велелепан објекат цркве у месту Бирзебуџа на Малти.
Тако је велики број верника на овом медитеранском острву коначно добио место где ће се окупљати на литургијама, али и где ће малишани који су рођени на Малти учити српски језик, културу и традицију земље одакле потичу њихови родитељи.
У овом објекту ће се држати и настава српског језика и организовати бројне културне активности са циљем очувања традиције Срба.
Како је Тањугу казао свештеник Ристо Горанчић, који је по благослову епископа аустријско-швајцарског, Италије и Малте Андреја, послат на Малту, протеклих година су се верски обреди вршили у објектима у Валети, као и у објекту румунске православне цркве, али су то била привремена решења.
„Сада, захваљујући разумевању Малтешке курије, добили смо на коришћење на 25 година цркву у Бирзебуџи, која дуго није коришћена. Реч је о цркви која се зове Црква Богородице жалости, у буквалном преводу, и која је била прва парохијска црква у граду Бирзебуџа на југу Малте“, каже Горанчић.
Он додаје да је то била њихова прва парохијска црква која је коришћена до 1930. године, све док није изграђена велика црква.
„Од 2002. године није коришћена. Потписали смо уговор о коришћењу те цркве и захваљујући јако брзој организацији Срба са Малте, објекат, који је био у лошем стању, успели смо колико-толико да средимо и припремимо да можемо да у њој богослужбујемо, али предстоји нам дугачак период рестаурирања цркве и просторија које смо добили у оквиру те цркве у Бирзебуџи“, додаје свештеник Горанчић.
Од 2014. године Малта и Италија, након Светог архијерејског сабора одржаног у Београду, додељени су новооснованој Аустријско-швајцарској епархији.
„Од тог момента бригу о Малти и Црквеној опшини Малта преузима епископ господин Андреј и црква у Бечу. Од 2014. до 2018. године била су редовна богослужења, свештеник је долазио једном у месец или два да служи свету литургију. Најактивнији у оснивању црквеног живота овде је отац Петар Пантић из Беча који се доста заложио да положи камен темељац црквеном животу овде на Малти“, наводи Горанчић.
Крајем 2018. године, како додаје, одлуком епископа Андреја, на Малту први пут долази свештеник да стално буде парохијски свештеник.
„До данашњег дана, ја сам ту, помажем нашим људима онолико колико могу и трудим се да ојачам духовни и црквени живот овде на Малти. Захваљујући одлуци Курије, од пре месец дана имамо наш црквени објекат овде на Малти и то ће доста помоћи у ојачавању духовног и културног живота. До тог момента, користили смо једну цркву у Валети, а затим смо једно време саслуживали са браћом Румунима у њиховој цркви, до пре две недеље, када смо почели да служимо у нашој цркви„, каже свештеник Горанчић за Тањуг.
Преузмите андроид апликацију.
