Изложба кроз фотографије, документе, предмете и лична сећања представља историју Радничког универзитета, али и причу о његовој обнови и животу зграде данас.
Vega IT Раднички ове године обележава 60 година постојања, а поводом јубилеја је у четвртак, 10. септембра, отворена изложба „Раднички: некад и сад“, коју су заједнички припремили Vega IT и Музеј Војводине.
Изложба подсећа на историју зграде коју познају готово сви Новосађани, али чију комплетну причу можда не познају – од времена Радничког универзитета, када су у њу генерације грађана долазиле да уче, раде, друже се и размењују идеје, преко пожара и периода током којег је била празна, до обнове и зграде Vega IT Раднички какву данас познајемо.
На отварању су се окупили бројни Новосађани и гости, међу којима представници Музеја Војводине, чланови тима који је радио на реализацији изложбе, дизајнери поставке, Саша Поповић, директор и суоснивач Vega IT-а, као и запослени у компанији.
Након кратког обраћања, кустос изложбе Војислав Мартинов повео је госте кроз поставку и приче пронађене у архивама, старим фотографијама и сећањима људи.
Посебан део вечери били су спонтани разговори посетилаца који су на фотографијама препознавали позната места, присећали се својих долазака у Раднички и једни другима причали шта се некада налазило у различитим деловима зграде. Тако је изложба већ на самом отварању добила још један слој – кроз лична сећања људи који су Раднички познавали и доживљавали на различите начине.
Место на које су долазиле генерације Новосађана
Када се данас помене Раднички универзитет, прво се можда помисли на учионице и курсеве. Међутим, током припреме изложбе показало се колико је живот ове зграде заправо био разноврстан.
У Радничком су се учили страни језици и дактилографија, организовали курсеви за туристичке водиче и кондуктере, одржавала предавања и различити културни програми. Године 1969. овде су организовани први курсеви за манекене у Војводини, док је током лета 1979. простор Радничког накратко постао и биоскоп на отвореном, познат као „Кино-паркинг“.
„Оно што је мени посебно драго јесте то што смо успели да задржимо приземље и први спрат као вишенаменске просторе које можемо да користимо и у овакве сврхе – за различите изложбе и догађаје отворене за све. Тако грађани Новог Сада, који су можда пре много година долазили овде да нешто науче или доживе, могу поново да дођу и заједно са нама буду део ове приче“, рекао је Саша Поповић, суоснивач Vega IT-а.
О значају Радничког за Нови Сад говорила је и Чарна Милинковић, директорка Музеја Војводине.
„Данас смо се окупили да кроз објектив историје, архитектуре и личних сећања прошетамо стазама симбола који је обликовао идентитет нашег града, некадашњег Радничког универзитета, где је пулсирао аутентични дух једног времена“, рекла је Милинковић.
Приче које нису остале у архивама
Важан део изложбе чине архивске фотографије, оригинални предмети, плакати, документи и стари видео-снимци, али неке од најзанимљивијих прича нису пронађене у архивама.
Током припреме изложбе посетиоци су позвани да поделе своје успомене на Раднички. Део њих сада је постао део поставке, док је прича отворена и за све који тек дођу – посетиоци могу да оставе своје сећање и тако додају још један део историји Радничког.
„Раднички ове године обележава 60 година, али његову причу не чини само оно што се током тих шест деценија дешавало са зградом. Чине је пре свега људи који су кроз њу пролазили, у њој учили, радили, дружили се и стварали своје успомене. Зато нам је од почетка било важно да и Новосађани буду део ове изложбе и да, поред онога што смо пронашли у архивама, сачувамо и њихове личне приче и сећања. Мислим да управо оне најбоље показују колико је Раднички био, и остао, део овог града“, рекла је Александра Милић из Vega IT-а.
Од старог Радничког до зграде какву данас познајемо
Изложба се не завршава причом о некадашњем Радничком, већ прати и начин на који се његова прича наставља данас.
Један њен део посвећен је пожару и годинама током којих је зграда чекала обнову, а затим и великом послу који је био потребан да Раднички поново оживи.
Реконструкција Радничког, према пројекту Лазара Кузманова и студија Kuzmanov and Partners, добила је нека од најзначајнијих домаћих архитектонских признања, међу којима су награде „Ранко Радовић“ и „Алексеј Бркић“. Пројекат је награђен и на Балканском архитектонском бијеналу, а изабран је и међу пројектима који представљају Србију у конкуренцији за европску награду Mies van der Rohe.
„Када сам гледао бетонски скелет који је две деценије тужно посматрао кровове града и када сам добио част да представим идејно решење за реанимацију старе зграде Радничког универзитета, емоције су ми понудиле много више решења него само моје архитектонско знање. Ово није обична зграда стара 60 година. Ово је зграда коју су Новосађани звали Плави небодер. У тренуцима када наш град губи свој идентитет, ова зграда остала је симбол града, што је одувек и била“, рекао је Лазар Кузманов, архитекта нове зграде Радничког.
Данас је зграда дом компаније Vega IT, али њена врата нису затворена за јавност. У њој се поново одржавају предавања, изложбе, радионице, конференције, хуманитарни догађаји и други садржаји отворени за заједницу.
Променили су се људи, време и изглед зграде, али је једна ствар остала иста – Раднички и даље окупља људе.
Изложба „Раднички: некад и сад“ траје до 20. септембра
Сви који желе да упознају Раднички из неког другог времена, али и да виде како се његова прича наставља данас, изложбу „Раднички: некад и сад“ могу да посете до 20. септембра у Vega IT Радничком у Новом Саду.
Радним данима изложба је отворена од 16 до 20 часова, а викендом од 10 до 20 часова. Улаз је бесплатан.
Вођене туре са кустосом Војиславом Мартиновим биће одржане 18. и 20. септембра у 18 часова, уз претходну пријаву.
Посетиоци који имају своју успомену на Раднички могу да је оставе током посете изложби. Јер ни после 60 година прича Радничког није завршена – и даље је пишу људи који кроз њега пролазе.
Пљускови са грмљавином у Новом Сад овог петка! (петак, 11. септембар)
Преузмите андроид апликацију.
