Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић изјавио је да су споразумом из Вашингтона Америка и Србија у датом тренутку и датим околностима продубиле међусобно поверење и разумевање.
Ђурић је у ауторском тексту објављеном на порталу Косово онлине, рекао да је Србија на данашњи дан пре годину дана добила политички споразум, формално у виду писма размењеног не са Приштином већ са Владом САД, како би се очувала статусна позиција Београда, а којим се обухватају и подржавају неки од важних српских интереса и приоритета наше политике.
„Први пут је јасно и недвосмислено подржана иницијатива “Мини шенген“ од кључног економског и политичког инереса за нашу земљу, и чак је и Приштина обавезана да подржи исту. Та подршка пренета је и на иницијативу “Отворени Балкан“ – како је у међувремену брендиран Мини Шенген. Корист од ове подршке видљива је и биће видљива у годинама које следе“, рекао је Ђурић.
Он је детаљно описујући како је изгледало потписивање споразума, па чак и просторија у којој је потписан и атмосфера, рекао да је њима подржано и законско право СПЦ на њену имовину на КиМ кроз примену судских пресуда, посебно у случају манастира Високи Дечани.
Из својих разлога, рекао је Ђурић, представници међународе заједнице почели су још интензивније да инсистирају на положају Дечана, а договорена је израда студије о употреби Газивода, иако је за Приштину то до тада била потпуно затворена тема.
„Србија није прихватила да се у нашој верзији документа наметну и нађу одредбе о признању Косова од стране Израела, иако је то било наметано. Након 19 повлачења признања које је наша влада изборила, ово је било једно болно признање чије спречавање је уз све уложене напоре према Јерусалиму у том тренутку било изван српског домашаја, али које са споразумом из Вашингтона упркос буке и дезнофрмација, није имало суштинске везе“, рекао је Ђурић.
Према његовим речима, драгоценим се показао сегмент који се односи на мораторијум на чланство Косова у међународним организацијама.
„Пуних годину дана, у најсложенијим околностима на међународној сцени, Србија није била принуђена да троши своје ресурсе на борбу са моћним силама подржаним настојањима Приштине да постане део система УН, Интерпола, Унеска, или да лобира за нова признања“, рекао је Ђурић.
Нагласио је да уколико Приштина након истека предвиђене године мораторијума настави са кампањом, да ће у сваком случају још видљивије бити колика је од мораторијума била корист.
Он је подсетио да су противници председника Александра Вучића, лишени било какве личне одговорности, тврдили да ће споразуми из Вашингтона срушити српске односе са другим великим силама због одредби о диверзификацији снабдевања енергентима и коришћењу одређених технологија, у чему их је демантовало време.
„Поједине одредбе споразума, попут оних које се односе на улагања у инфраструктуру, Србија у свом интересу приљежно спроводи и сама. Аутопутеви се граде на сваком кораку. ДФЦ је отворио регионалну канцеларију у Београду што је био снажан и сјајан сигнал страним улагачима и само по себи корисно. Пуни потенцијал присуства ове институције међутим тек треба да буде искоришћен, што сада зависи од ње саме“, рекао је Ђурић.
Истиче да су пажљиво преговаране одредбе Вашингтонског споразума оставиле Србији довољно доброг маневарског и простора и драгоценог времена за дисање, што је мудро искоришћено за рад на даљем економском, политиком, војном јачању, регионалном повезивању и поправљању укупних прилика у земљи.
Он додаје да делови вашингтонског, као и бриселског споразума који су „нечињењем и чињењем Приштине погажени“, настављају да нарушавају поверење наше стране, али и растућег и све гласнијег дела међународне заједнице, укључујући и многе утицајне државе „признаваче“ тзв. независности КиМ у жељу Приштине да нормализује односе са Београдом.
Ђурић је оценио и да би трајна вредност споразума – економија, уз услов очувања политичке стабилности у Београду и раст српске економије могле да се покажу кључним у годинама које долазе за опоравак и стабилизацију читавог региона.
„Истовремено, договори из Вашингтона удахнули су живот кључној идеји да се претпоставке за решавање неспоразума у нашем региону могу стварати јачањем економске сарадње. Економија је кључ свега и то је истерано на светлост дана“, закључио је Ђурић.
Још актуелности из категорије Србија погледајте на овом линку
Преузмите андроид апликацију.
