Европски комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи изјавио је данас да се прве исплате из Плана раста за Западни Балкан, вредног шест милијарди евра, очекују овог месеца, након што је Савет ЕУ прошле недеље одобрио реформске агенде за пет партнера са Западног Балкана, укључујући и Србије.
„Ове реформске агенде је Савет одобрио прошле недеље. У суштини прве исплате очекујемо већ овог месеца. То је план. То такође значи да сада откуцава сат да земље кандидати почну да спроводе реформе како бисмо могли да напредујемо са даљим исплатама“, рекао је Вархељи на конференцији за новинаре у Луксембургу, након Међувладине конференције ЕУ-Албанија.
Он је додао да План раста за Западни Балкан обезбеђује додатна улагања у све области у којима су потребна суштинска улагања за спровођење свих реформи које су неопходне за чланство у ЕУ, али да је за то потребно учешће кандидата.
„То значи да морамо имати реформску агенду од сваког од њих, скицирајући шта ће све да ураде до краја овог финансијског периода, у суштини до краја 2027“, рекао је Вархељи и додао да недостаје само још да се одобри реформска агенда Босне и Херцеговине.
Он је рекао да ће на крају актуелног вишегодишњег финансијског оквира, односно за наредне три и по године, заједно са Економским и инвестиционим планом, којим се мобилише трећина БДП-а целог региона, постојати интензитет помоћи Западом Балкану који је упоредив са тренутним кохезионим и структурним фондовима ЕУ, што значи 90 одсто интензитета помоћи по глави становника у региону.
„То значи да после тога неће бити изговора осим спремости за придруживање ЕУ“, рекао је Вархељи и изразио наду да ће се, уз План раста, убрзати све реформе неопходне за чланство у ЕУ.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је јуче да исплате из Плана раста за Западни Балкан могу да почну до краја године јер ће ове недеље бити усвојено пет од шест реформских агенди партнера са Западног Балкана.
Претходно су прошле недеље земље чланице ЕУ дале зелено светло за реформску агенду Србије, чиме је отворен пут за почетак предфинансирања током мађарског председавања, објавила је тада Мађарска као председавајућа Савету ЕУ.
„Реформске агенде Албаније, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије одобрене су у складу са новим Инструментом за реформу и раст, вредним шест милијарди евра“, навело је мађарско председавање на свом налогу на друштвеној мрежи Икс.
Након усвајања Реформске агенде у Комитету за ИПА, у којем су представљене све државе чланице ЕУ, требало би да буде донета Одлука о спровођењу Европске комисије, која се очекује сутра.
За Србију би, према методологији Европске комисије, прва транша требало да буде у износу од око 112 милиона евра, од укупно 1,58 милијарди евра, колико ће јој бити на располагању до краја 2027. године, односно у наредне нешто више од три године, уколико оствари све што је реформском агендом предвиђено, саопштило је раније Министарство за европске интеграције.
Влада Србије усвојила је 3. октобра Реформску агенду Републике Србије, документ чији је циљ да убрза све покренуте реформе, онако како су већ трасиране у преговорима о чланству са ЕУ.
Припремљен је у сарадњи институција Републике Србије, њих 37 и Европске комисије, као одговор на понуду Европске уније за убрзане припреме за чланство кроз План раста ЕУ за Западни Балкан.
Реформска агенда Србије обиман је стратешки документ у којем су детаљно наведени сви они кораци, односно мере, које ће институције Србије предузети како би се брже напредовало у бројним реформама на путу ка чланству у ЕУ, а са друге стране и повукао новац намењен Србији из Европског фонда за раст.
У четири реформске области предвиђено је 98 мера.
До краја године Србија треба са ЕУ да усагласи и да ратификује у Народној скупштини и два финансијска инструмента, који ће бити саставни део Плана раста, што је услов да Србија повуче средства намењена нашој држави.
У Реформској агенди наведени су посебно и општи услови као што је владавина права, која је примарни услов за било какав дијалог свих са Европском унијом, уз додатни предуслов специфичан за Београд и Приштину, који се односи на конструктивни приступ дијалогу између Београда и Приштине.
Indija kupuje 31 vojni dron od SAD, saopštilo indijsko ministarstvo odbrane
Преузмите андроид апликацију.