Живот који данас живимо тешко је замислити без интернета. Са његовим убрзаним развојем и сталном доступношћу, мора се признати да је наш свакодневни живот постао лакши. Све нам је на длану – на само један клик. Заборавили смо на читаонице и сате проведене у њима како бисмо написали рад за школу или факултет. Данас за неколико секунди добијамо потребне информације – мада често и оне које нам уопште нису потребне.
Неспорно је да интернет има велику вредност и олакшава живот. Али шта се дешава када та граница буде пређена? Када дигитални свет почне да нарушава наше ментално, физичко и социјално здравље?
Како реагује мозак када смо стално онлајн?
Друштвене мреже су постале саставни део живота. Да ли је оно што тамо видимо стварност или илузија, зависи од наше перцепције. Ипак, оно што је научно доказано јесте да сваки пут када активирамо апликацију, примимо обавештење или видимо нешто ново, наш мозак ослобађа допамин – хормон задовољства. Тај механизам награђивања нас вуче да све чешће проверавамо „има ли шта ново“.
Иако на први поглед делује безазлено, временом мозак почиње да тражи све више тих “инстант награда”, што води до смањене концентрације, нервозе када смо офлајн, губитка интересовања за реалне активности и односе.
Дуготрајно коришћење интернета није само ментални изазов – оставља трага и на физичко здравље:
– поремећај ритма спавања ,
– бол у врату и леђима због лошег држања,
– замор и сувоћа очију,
– ослабљен имунитет као последица мањка физичке активности.
Како прекомерна употреба интернета се одражава на наше психичко здравље?
Највећа опасност интернет зависности је што често прође непримећено. А онда се појаве симптоми као што су:
– страх од пропуштања,
– анксиозност и депресија,
– поремећај пажње – тешко задржавање фокуса,
– незадовољство стварним животом услед сталног поређења са “идеалним” приказима на мрежама.
Иако зависност од интернета није званично класификована као болест, Светска здравствена организација је признала “зависност од видео игара” као ментални поремећај. Многи стручњаци тврде да су и остали облици прекомерне дигиталне употребе упоредиви са зависношћу од супстанци.
Како се изборити са овим проблемом?
Иако изазовно, зависност од интернета се може смањити. Потребни су јасни кораци:
– поставити лимите за коришћење апликација,
– избацити телефон из спаваће собе,
– увести минимум два сата дневно без екрана,
– искључити нотификације,
– више времена проводити у природи и са људима лицем у лице,
– потражити стручну помоћ ако осетите да немате контролу.
Интернет је моћан алат. Он треба да служи нама – као средство за напредак, учење и комуникацију. Не смемо дозволити да постанемо његови заробљеници. Да бисмо остали повезани са другима, прво морамо бити повезани са собом. А понекад, најбољи сигнал добијамо онда када се искључимо.
Преузмите андроид апликацију.
