Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о високом образовању, а Министарство просвете саопштило је да се тиме унапређује квалитет високог образовања обезбеђивањем додатних буџетских средстава за високо образовање и доприноси његовој бољој доступности умањивањем трошка школарине за самофинансирајуће студенте за 50 одсто.

Како је наведено, усвојеним изменама и допунама унапређује се релевантност високог образовања, јача аутономија универзитета и доприноси даљој интернационализацији високог образовања.
Истиче се да се унапређује и материјални положај запослених обезбеђивањем додатних средства за повећање плата запослених у високом образовању.
„Усвојеним Законом повећавају се за 20 одсто, односно за 12 милијарди динара, буџетска средства за високо образовање, што је у складу са четвртим захтевом студената“, додаје се у саопштењу Министарства просвете.
Истиче се да се тиме предвиђа и издвајање средстава која ће у целости покривати сталне трошкове високошколских установа, већа издвајања за трошкове материјала за високошколске установе, као и покривање у целости трошкова за друга примања запослених, у складу са Посебним колективним уговором за високо образовање.
Поред тога, основица за плате у високом образовању изједначује се са основицама плата запослених на осталим нивоима образовања од 1. јануара 2026. године.
Како се додаје, већ су обезбеђена додатна средства у износу од 5,7 милијарди динара за повећање плата запослених у високом образовању за 15,97 одсто од марта ове године, кроз измену уредби којима се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у високом образовању.
Прецизира се да измене и допуне Закона о високом образовању предвиђају умањење школарина за 50 одсто директном рефундацијом средстава из буџета самофинансирајућим студентима државних високошколских установа.
„Усвојеним законом први пут се уводи обавеза државе да обезбеди средства и за трошкове акредитације студијских програма и установа у Србији, као и трошкове релевантних међународних академских акредитација“, наглашава се у саопштењу.
Допунама Закона уводе се и микрокреденцијали, односно мали програми студија који имају јасно дефинисану структуру, сврху и исходе учења, ради стручног оспособљавања лица са стеченим средњим или високим образовањем, у складу са потребама тржишта рада, као програми образовања током читавог живота.
У циљу јачања утицаја упослених на високошколским установама, Закон предвиђа смањење учешћа представника оснивача у органима управљања са 30 одсто на 25 одсто у корист представника запослених на високошколским установама, па је заступљеност запослених сада 60 одсто уместо досадашњих 55 одсто.
Проценат учешћа представника студената у савету није мењан, односно остао је 15 одсто, а изменама се скраћује мандат органа управљања са четири на три године.
Министарство наводи да је садржај Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању утврђен у сарадњи са представницима академске заједнице, односно са представницима универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Новом Пазару, Универзитета уметности у Београду, као и са представницима Министарства финансија и Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност.
„Садржај Закона је утврђен као наставак много шире дискусије са свим актерима у високом образовању кроз рад Радне групе за анализу тренутног стања финансирања високог образовања и за израду нацрта закона о високом образовању, коју је именовала Влада Србије 25. јула 2024. године“, наводи Министарство просвете.
За измене и допуне Закона о високом образовању данас су у Скупштини Србије гласала 163 од 165 присутних посланика.
Председница Скупштине Ана Брнабић изјавила је да је усвајањем измена и допуна Закона о високом образовању испуњен четврти захтев студената у блокади.
Преузмите андроид апликацију.