Обнова Саборне цркве Светог Георгија коштаће више од 40 милиона динара (40.833.334) без ПДВ-а, тачније, то је процењена вредност јавне набавке коју је Покрајински завод за заштиту споменика културе недавно расписао.
Конзерваторско-рестаураторски радови унутар храма одвијаће се у две фазе и трајаће 300 календарских дана од увођења одабраних извођача у посао, након потписивања уговора. Понуде на тендер подносе се до 30. априла.
Смештена у близини Владичиног двора, Саборна црква Светог Георгија главна је епископска црква у Бачкој. Као један од најзначајнијих сакралних објеката у Новом Саду, представља споменик културе од великог значаја. Током векова црква је прошла кроз бројне обнове, посебно након разарања у бомбардовању 1849. године. Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС из 6. августа 1948. године стављена је под заштиту, а 1991. је категорисана као непокретно културно добро од великог значаја.
Први пут се помиње 1720. године као мањи храм, који је замењен новим. Та црква с временом је оронула, због чега је крајем 19. века донета одлука о њеној другој, свеобухватној обнови, а прва је била 1851. године. Данашњи изглед Саборна црква добија почетком 20. века, у великој обнови за време владике Митрофана Шевића.
Најстарији споменик
Најстаријим јавним спомеником у Новом Саду сматра се православни крст од ружичастог мермера, из друге половине 18. века. Смештен је у порти Саборне цркве, а прво је био постављен на углу Магазинског и Лебарског сокака, данашњих улица Змај Јовине и Милетићеве, код некадашњег зденца Саве Вуковића, врло декоративног бунара на тадашњој пијаци. Крст, који је 1867. године обновила добротворка Марија Трандафил, премештен је испред Владичиног двора 1910. године, када је уведена трамвајска пруга, а у порти Саборне цркве налази се од 1957. године.
Након страдања у буни јуна 1849, обнављана је од 1851. до 1853. године и по пројекту Густава Шаибе, градитеља из Пеште, подигнут је нов торањ и на броду храма отворена су два нова прозора. Пошто је оронула, 1902. године уследила је још једна обнова, по пројекту Михајла Харминца, архитекте и предузимача из Будимпеште. У нови високи звоник уграђена су звона, наручена у Будимпешти. У другој обнови храм добија нов мобилијар, као и зидне композиције које је насликао Стеван Алексић и иконостас чију је дрвену, резбарену конструкцију урадила радионица „Ретеј и Бенадек” из Будимпеште, док је Паја Јовановић израдио све иконе на иконостасу, укупно 33, и историјске слике изнад обе певнице – „Крунисање Стефана Првовенчаног“ и „Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана”. Урадио је и две велике иконе на троновима – богородичин лево и архијерејски десно, као и зидну орнаментику. У порти Саборне цркве налази се најстарији сачувани споменик Новог Сада – Богојављенски крст од ружичастог мермера.
Како се из спецификације Покрајинског завода за заштиту споменика културе објављене на Порталу јавних набавки види, у првој фази конзерваторско-рестаураторски радови планирани су на седам зидних слика укупне површине 86,54 метара квадратних, сликаној зидној декорацији у целом храму (1.365,15 квадрата), укључујући и реконструкцију позлаћених елемената зидне орнаментике (15 квадрата). Другом фазом обухваћени су иконостас, тронови (богородичин, архијерејски и трон у Горњем месту) и горње зоне оплате певница. Предвиђена је рестаурација 33 иконе укупне површине 39,33 квадрата, бојене оплате иконостаса (лице и полеђина), тронова и оплате певница површине 265,22 метара квадратних и позлаћеног дубореза 42,5.
Израда пројектне документације за конзервацију и рестаурацију иконостаса, мобилијара, слика и зидне орнаментике поверена је фирми „Студио Д арт” и Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе у Суботици, с којима је почетком прошле године закључен уговор вредан 2,7 милиона динара с ПДВ-ом.
Преузмите андроид апликацију.
