Куповина стана у новоградњи представља значајан корак, а ангажовање архитекте у раним фазама процеса, идеално већ током разматрања куповине, може бити од пресудног значаја. Станови у новим стамбеним комплексима пројектовани су за “anonimnog” корисника, што значи да пројектанти немају увид у специфичне потребе и жеље будућих власника.
Архитекта, ангажован од стране потенцијалног купца, игра кључну улогу у процени потенцијала простора, утврђивању његове усклађености са потребама клијента и изради техничких решења за прилагођавање стана током извођења радова.
Управо такав приступ применио је МЗ Студио приликом пројектовања стана површине 150 метара квадратних за четворочлану породицу у једном од нових београдских стамбених комплекса – Нови Дорћол. С обзиром на то да је стан купљен у фази изградње, пружила се јединствена прилика за пројектовање простора у складу са специфичним захтевима клијената, а затим и за детаљно опремање ентеријера након завршетка грађевинских радова.
Одабрани стан је већ поседовао квалитете који су били кључни за клијенте: двострану оријентацију дневног простора, мастер спаваћу собу са сопственим купатилом и приступ пространој тераси са панорамским погледом. Фокус је био на унутрашњој реорганизацији простора, посебно у утилитарним зонама попут купатила и кухиње. Конструктивни елементи, попут бетонских зидова, представљали су кључно ограничење у прекомпоновању простора.
Првобитним пројектом био је предвиђен петособан стан са дневним боравком и четири спаваће собе. Иако је мастер спаваћа соба задовољавала димензијама, преостале три спаваће собе су биле испод стандардних димензија. Идеја о спајању три мале собе у две веће није била изводљива због распореда конструктивних елемената. Стога је једна од мањих соба задржана као радна соба, док су две спојене у пространу дечју собу. Купатило које се налази у близини спаваћих соба преуређено је тако да уместо туш кабине буде смештена када, а променом позиције улаза радна соба је незнатно проширена.
Главна замерка првобитном распореду била је недовољно велика кухиња за потребе савремене породице. Због тога је у овој зони стана извршена највећа интервенција: укинут је гостињски тоалет, чији је део припојен предсобљу ради формирања простора за одлагање гардеробе, док је други део припојен кухињи. Кухиња је такође проширена према спољном зиду и простору оригинално намењеном за трпезарију, и потпуно отворена према дневном боравку. На овај начин, цео зид између мастер собе и предсобља, са једне стране, и кухиње, са друге стране, искоришћен је за смештај кухињских елемената. Додавањем полуострва са шанком, кухиња је добила адекватне димензије за све потребне уређаје и елементе.
Овакав приступ, који подразумева потпуно отварање простора, првобитно замишљеног као утилитарна зона, поставио је одређене изазове. Како би се сакриле инсталације у кухињи, пројектован је спуштени плафон. Такође, различите подне облоге у кухињи (керамика) и дневном боравку (паркет) захтевале су пажљиво усклађивање. Визуелно, спуштени плафон и керамички под су и даље јасно дефинисали границе кухињског простора.
Ови постојећи елементи послужили су као полазна основа за концепт двобојне кухиње. Пројектом ентеријера усклађене су линије спуштеног плафона и керамичког пода, чиме је дефинисана и дужина кухињског полуострва. Плава боја је доминантна у овој зони. У наставку кухиње, према дневном боравку, материјализација се мења преласком на паркет.
Кухињски елементи распоређени су тако да су измене на постојећим инсталацијама биле минималне. Плави део кухиње обухвата рерну, микроталасну пећницу, грејну плочу, судоперу, машину за судове, елементе за одлагање и вински фрижидер. Елементи за одлагање отпада и извлачна даска за сечење интегрисани су у дизајн. У наставку кухиње, високи елементи од храстовог фурнира садрже фрижидер, оставу за храну и кутак за кафу и чај, док је део за доручак формиран уз округли сто, дизајнерске столице и упечатљив лустер.
Према дневном боравку, на кухињско полуострво се наставља шанк, дизајниран да се уклопи са постојећим столицама клијената. Шанк визуелно заклања радну површину полуострва. За израду шанка коришћен је природни мермер, који се уклапа са кварцним површинама у кухињи.
Због конструктивних елемената није било могуће смањити простран дневни боравак, због чега је трпезарија заузела део његове површине. Позиционирање трпезаријског стола и столица, као и уметничког дела Жолта Ковача, наглашава визуру са улаза у стан, уводећи госте директно у дневни простор.
Намештај у предсобљу дизајниран је по мери, усклађујући се са естетиком дневног боравка. Графички тепих и линијски лустер доприносе визуелном јединству читавог амбијента.
Након отварања кухиње и смештања трпезарије, изазов је био интегрисати телевизор и акваријум у дневни боравак. Дизајнирана је посебна полица од металних носача и фурнираних елемената, која обједињује технологију, акваријум и декоративне елементе. Позадина екрана је камуфлирана затамњеним стаклом.
Намештај у дневном боравку обухвата кожну софу, помоћне сточиће и фотеље наслеђене од породице, пресвучене у одабрани материјал. Додатни лустер употпуњује простор. Из дневног боравка се приступа тераси са простором за седење и трпезаријским столом.
Дечија соба пројектована је са креветом на спрат, тобоганом и степеницама које служе као простор за одлагање. Трећи лежај се извлачи испод доњег. Плава боја се понавља иза кревета, истичући његов дизајн, док су ормар, писаћи сто и полице неутралних боја.
Радна соба садржи елементе неутралних боја са отвореним и затвореним полицама и радни сто.
Мастер спаваћа соба је минималистички уређена и садржи дрвени кревет, конзолне ноћне сточиће и уградни ормар. Тамна тапета иза кревета ствара контраст светлом дрвету, а неутралне боје доприносе опуштајућој атмосфери.
Pet prednosti jutarnjeg istezanja zbog kojih treba da nam postane navika
Преузмите андроид апликацију.
