Почетна > Нови Сад > Новосадске приче

Нови Сад Новосадске приче

Упознајте Нови Сад кроз причу о три сата

“Нађемо се код сата?” Поменути сат у Новом Саду може бити код Катедрале, на Железничкој станици или на Петоварадинској тврђави.
Фото: Градске инфо

То су препознатљиви симболи овог града, мада сатова има и на неким другим местима. Људи су увек придавали важност и сатовима и времену које су они мерили. У нашем граду живео је уметник који у једној својој песми каже:

”На свим мојим црквама сатови су стали. Казаљке се, срећом, баш тада склопише.

Сто хиљада речи знам, ал једна ми фали…” Наравно, то је “Дођошка” и Ђорђе Балашевић.

Хајде да нешто више кажемо о тим чувеним новосадским сатовима…

Сат на Тврђави

Први од ових сатова није на новосадској, већ на петроварадинској страни, али је одувек био значајан за грађане с ове стране Дунава. На бастиону Светог Луја на Петроварадинској тврђави смештена је кула са великим сатом или. како се још назива, сахат кула. Сат је направљен у Алзасу (Француска) и грађанима Новог Сада поклонила га је царица Марија Терезија почетком XVIII века. Бројчаници се налазе на све четири стране куле.

Фото: Градске инфи

Пречник сатних кругова је око 2,5 м, а у самом сату налазе се три кугле (76 килограма) и шеталица, које покрећу механизам сата. Механизам рада сата исти је као и тада и дан данас добро функционише. Навија се ручно и то сваки дан. Већ годинама овај сат навија стари Новосађанин Лајош Лукачи, који је за тај волонтерски посао добио Фебруарску награду града Новог Сада.

Интересантна чињеница везује се за овај сат.

Наиме, велика казаљка показује сате (ради лакшег уочавања из даљине), а мала минуте. Ово је урађено врло смишљено како би лађари на својим пловилима, али и становништво, могли са велике даљине да виде колико је сати.

У то време се у Новом Саду за коришћење овог сата наплаћивала сатарина.

Сат је некада имао и друге намене, сем показивања времена. Наиме, поред сата се налазио један механизам који се користио у навигацији, али га одавно нема.

Лађари су пратећи сигнализацију могли да знају да ли је могуће проћи даље Дунавом, односно да ли је река проходна.

Самим тим је Тврђава имала велику улогу у контроли пловидбе Дунавом. На самом врху торња, на јабуци, налази се показивач страна света и ветроказ изнад ког стоји срце, уместо копља које се обично налази на сличним грађевинама.

Фото: Градске инфо
Још једна занимљивост се везају за овај сат, а то је његова тачност.

Кад је хладно, он касни неколико минута, а кад је топло жури, што вероватно има везе са његовим великим механизмом. Сат је због овога у шали прозван Пијани сат.

Сат на Железничкој станици

За оне који би долазили или, пак, одлазили из Новог Сада, било возовима или аутобусима, увек је западао у око сат на станици. У свакој железничкој станици по правилу се налазе велики зидни сатови. Тако се један уникатни зидни сат налази на улазу у новосадску железничку станицу.

Јединствена конструкција сата израђена је у индустрији сатова Инса, у Земуну. Наиме, Инса је последња европска фабрика механичких будилника.

Сат је постављен на зграду железничке станице крајем седамдесетих година прошлог века, као поклон фирме Новкабел граду Новом Саду.

Последњих десет година сат није радио.

На велику радост Новосађана, али и свих путника, сат је обновљен у склопу обнове целокупне железничке станице и данас поново ради и обавештава путнике о тачном времену.

Сат на Цркви имена Маријиног

Дуго времена највиша зграда у Новом Саду била је Катедрала, а на њеном високом торњу, са све четири стране, налази се сат. Без обзира што су је њени суграђани прозвали катедралом, ова грађевина није катедрала, већ Жупна црква Светог имена Маријиног. Сат је постављен у првој половини 1895. године, заједно са звонима. Иначе, градња ове цркве трајала је између 1893. и 1896. год, по пројекту Ђерђа Молнара.

Црква је дугачка 52, широка 25 метара, кров је висок 22, а торањ 72 метра, што је чини највишом црквом у Новом Саду.

Фасада је од жуте клинкер цигле, а капа звоника и кров су прекривени чувеном Жолнаи керамиком.

У унутрашњости катедрале, испод хора, налази се биста архитекте Молнара, који иначе за овај посао није тражио никакву материјалу надокнаду.

Једна изрека каже да је време скупље од злата и оштрије од сабље, али је сигурно да време никога не чека. Упркос томе, Новосађани увек имају каде, али увек стигну на време!

Gde je sakriveno zvono u Muzeju Vojvodine? (VIDEO)

Преузмите андроид апликацију.