Индустријске зоне углавном су делови градског земљишта, директно намењени индустријској производњи. Њихов настанак, према многима, десио се у Великој Британији.
Историјски, ова врста прегруписавања истих или сродних активности на географском локалитету је веома стара, а главно место прегруписања често је био неки град, који је имао користи од ове економске активности која га је понекад и створила.
Археолошка истраживања спроведена на ширем простору античких градова често показују груписање активности, као што су израда керамике, метала или текстила , или прерада пољопривредних производа као што су уљаре или фабрике сапуна.
Индустријска револуција означила је велику прекретницу у 19. веку.
Појавили су се први индустријски градови, потпуно усмерени на ову активност, а понегде су настала и читава насеља радног становништва на периферији великих индустријских локација, као што су рудници или металуршке фабрике.
На крају 20. века развио се концепт индустријских зона са бројним новоснованим индустријским постројењима.
Прва индустријска зона у модерном смислу настала је „случајно“ 1896. године у близини Манчестера, а њен оснивач била је компанија „Shipcanal and Docks“.
У почетку, индустријске зоне биле су уско везане за луке, како су погони компанија имали потребу да се због транспорта налазе близу воде. Највећи део робе тада, као и сада, транспортован је водним саобраћајем.
Тако је прва организована индустријска зона настала у Њујорку 1830. године под називом Док Ц.
Прва плански настала индустријска зона у Европи сматра се зона енглеског града Алтона, која је настала несебичним залагањем градоначелника који је видео значај у индустријском развоју.
У модерном времену индустријске зоне настају плански – прецизним пројектима урбанистичког планирања.
Нови Сад има неколико индустријских зона, које се, за разлику од осталих градских четврти, углавном користе за привредне делатности.
Новосадска индустрија, претежно смештена у индустријске зоне, доживела је седамдесетих и осамдесетих година 20. века велику сеобу у поменуте зоне, уз истовремену знатну реконструкцију постојећих и изградњу нових капацитета.
У периоду од 2012. до 2021. године град је уложио 5 милијарди динара у развој своје индустријске стране.
Највећи део индустрије смештен је у индустријским зонама север и југ, са обе стране канала Дунав—Тиса—Дунав. Цео комплекс има изграђену инфраструктуру, ван зоне становања, са уграђеним уређајима који обезбеђују заштиту човекове околине, као и са пространим зеленим површинама.
Индустријска зона Север IV тренутно је најзначајнија за индустрију Новог Сада.
Ова површина од 38 хектара налази се на повољној локацији, у близини ауто-пута, а дом је великим страним компанијама као што су „Lear“, „Continental“, „Nidec“, „ctPark“, али и Рафинерији нафте Нови Сад.
Осим поменутих индустријских зона, у току је и стварање једне нове – Радне зоне Каћ.
У опремање индустријског локалитета надомак Каћа, заједно са улагањем у остале радне зоне, биће издвојено 1,3 милијарде динара.
Радна зона Каћ има повољан саобраћајни положај јер се налази у близини државног пута број 12 који представља излазну везу из радне зоне.
Њена површина износи 195,6 хектара, а она ће бити дом другој фабрици компаније „Continental“ у Новом Саду.
Преузмите андроид апликацију.
