„Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија…“
Једна од најлепших српских песама „Тамо далеко“ настала је на Крфу, 1916. године, аутора Ђорђа Маринковића, члана српског краљевског оркестра. Њоме су опорављени српски војници гасили чежњу за својом домовином, спремајући се за пробој Солунског фронта.
Крф – заувек симбол и музеј страдања и спасења српских ратника и српског народа за време Првог светског рата. Након Албанске голготе, око 135.000 припадника српског народа и војске, промрзли, болешћу и глађу исцрпљени, пребачени су савезничким бродовима на острво Крф.
Приликом транспорта српског народа са албанске обале ка острву Крф, најболеснији пребацивани су у болницу на острва Лазарет и Видо. Епидемија пегавог тифуса покосила је већ исцрпљену српску војску. Каменито острвце Видо више није имало места за сахрањивање преминулих, па су тела преко 5000 људи спуштана у дубине Јонског мора, у „плаву гробницу“.
На острву Видо, и данас стоји табла са стиховима песме Милутина Бојића „Плава гробница“, са исписом на српском и грчком језику.
Надомак овог спомен обележја налази се спомен-костурница, подигнута 1938. године по налогу краља Александра Карађорђевића, као и капела Светог Ђорђа. У спомен-костурници смештене су кости 1232 људи чија су имена и презимена позната, док је око 1500 људи остало непознато.
Иако зеленило и присуство маслина, уз звуке и мирисе мора чине острвце Видо прелепим, табла са натписом: „Забрањено купање“, која дочекује све његове посетиоце указује на посебност овог места. Чак ни грчки рибари овде не бацају своје мреже. Грчки народ чува плаву гробницу и гаји пијетет према жртвама.
Историјска прича о страдању српског народа има и своју срећну страну. Уз одговарајућу негу, храну и пријатну климу на оствру Крф, велики број наших људи се у потпуности опоравио. Гостопримство, емпатија и несебична помоћ коју је грчки народ пружио српском народу 1916. године сачувани су од заборава.
Данас на овом острву постоји посебан музеј у знак сећања – Српска кућа. У музеју се налазе предмети који су припадали српским војницима, бројне фотографије из тог времена и прича која прати догађаје. До 1918. године на Крфу је било и седиште српске Владе, овде су излазиле Српске новине, штампане су књиге на српском језику а формирана је и основна школа за око 300 српских ученика.
Данас на Крфу делује и Крфско друштво грчко-српског пријатељства, које чува сећање на све српске јунаке који су своје животе дали за будућност српског народа, и које организује бројне изложбе и активности како би посетиоце овог острва упознали са његовом (грчко-српском) историјом.
Седиште овог острва је његов истоимени Град Крф (на грчком: Керкира), на источној обали острва. Због своје лепоте и очуваности архитектуре, у коју су уткани утицаји Венеције, Француске и Енглеске, његово старо језгро уврштено је на листу светске културне баштине Унеска.
Осим тиркизног мора које свему даје посебну драж, и прелепих плажа, међу лепоте овог града спадају и градска тврђава, главни трг (Спиниада), Јонска академија, црква Светог Георгиа…
Ради јачања историјских веза које спајају Крф са Србијом, као и очувању историјског сећања, уз одржавање заједничких манифестација поводом годишњица поменутих историјских догађаја, успостављена је 2017. године пријатељска сарадња између општине Крф и Града Новог Сада.
Ова два града обавезала су се да ће учинити све што је у њиховој моћи и надлежности, да организују разне културне, уметничке и спортске манифестације, као и одржавају размене делегација у областима од заједничког интереса.
У циљу што бољег разумевања заједничке историје два православна народа, кроз усвајање нових знања и веза са својим вршњацима, Град Нови Сад, на темељима ове сарадње, финансира сваке године боравак на острву Крф за 50 најбољих новосадских ученика. Још бројни пројекти ће тек бити реализовани.
Многи који су посетили ово острво и братски град Крф, тврде да тек боравком на овом острву спаса и страдања, посетом споменицима, музејима, гробљима, као и суседном острву Видо, постају свеснији страхоте и патње које је наш народ и војска прошла током Великог рата. Пријатељска рука грчког народа која је тада пружена ка нашем народу, не сме никада бити заборављена. Зато је споразум о братимљењу, између два града, потписан 2017. године, још значајнији. Тачна је и реченица, коју је приликом потписивања овог споразума изговорио тадашњи градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић: „Када дођете на Крф, нисте више само туриста, већ постајете и ходочасник“.
Преузмите андроид апликацију.
