Руски напад на Украјину и глобална криза у снабдевању храном, која је погоршана ратом, биће у фокусу светских лидера када се следеће недеље састану у Њујорку на заседању Генералне скупштине УН, али је мало вероватно да ће то донети било какав напредак ка окончању сукоба, оцењује данас британска агенција.
„Било би наивно мислити да смо близу могућег мировног споразума. Шансе за мировни споразум су у овом тренутку минималне“, рекао је генерални секретар УН Антонио Гутереш уочи Генералне дебате у оквиру редовног годишњег заседања Генералне скупштине светске организације од 193 члана, која почиње у уторак.
Геополитичке поделе, које је седмомесечни рат у Украјини појачао, вероватно ће бити у потпуности приметне током Генералне скупштине УН , где ће се САД и западни савезници надметати са Русијом за дипломатски утицај, наводи британска агенција.
Амбасадорка САД у УН Линда Томас-Гринфилд рекла је да су „друге земље изразиле забринутост да, док се фокусирамо на Украјину, не обраћамо пажњу на оно што се дешава у другим кризама широм света“ и најавила да ће то бити „само једна од тема“ на заседању.
Гутереш је изјавио да су геополитички раздори „највећи од Хладног рата”. Он је упозорио да они „паралишу глобални одговор на драматичне изазове са којима се суочавамо“, наводећи рат, климу, сиромаштво, глад и неједнакост.
Русија и Украјина су главни извозници житарица и ђубрива, а Уједињене нације су окривиле рат за погоршање прехрамбене кризе, која је већ била подстакнута климатским променама и пандемијом ковид-19.
САД ће бити домаћин самита о безбедности хране са Европском унијом и Афричком унијом, на маргинама скупа у УН, уз који је такође планирано да се одржи министарски састанак глобалног акционог плана за ковид-19 и конференција о попуњености Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, његов амерички колега Ентони Блинкен и француски председник Емануел Макрон одвојено су посећивали афричке државе у последњих неколико месеци борећи се за утицај, наводи Ројтерс.
Макрон намерава да искористи своју дводневну посету Њујорку да лобира за земље које су остале неутралне у рату, како би покушао да их придобије на страну Запада, рекли су француски званичници, а његов фокус биће Индија, земље Залива, Африке и неке латиноамеричке државе.
Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова саопштила је да је Лавров до сада добио захтеве за око 20 састанака са другим лидерима на маргинама заседања Генералне скупштине УН.
Ирански председник Ебрахим Раиси такође путује у Њујорк. Иако је мало вероватно да ће Техеран и Вашингтон ускоро превазићи застој у обнављану нуклеарног споразума из 2015. године, Иран ће искористити ово окупљање да изврши дипломатски утицај, понављајући своју спремност да се постигне одржив договор, наводи британска агенција.
У протекле две године лидерима је било дозвољено да се Генералној скупштини обрате путем видео изјаве због мера против пандемије, али ове године морају да путују у Њујорк и лично присуствују, али ће руски председник Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг послати своје министре спољних послова.
Генерална скупштина је учинила изузетак за украјинског председника Володимира Зеленског којем је у петак дозволила да се обрати путем унапред снимљене видео изјаве.
Одлука је усвојена са 101 гласом за, 7 против и 19 уздржаних.
Очекује се да ће у Њујорк доћи украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба. Он ће у четвртак присуствовати министарском састанку Савета безбедности УН о Украјини, заједно са Блинкеном, Лавровом и министром спољних послова Кине Ванг Јијем.
Амерички председник Џозеф Бајден је традиционално други званичник који се обраћа Генералној скупштини, али ће он ове године говорити у среду, а његово појављивање је одложено пошто путује у Лондон на сахрану краљице Елизабете у понедељак, наводи Ројтерс.
Тема заседања, током чије ће се генералне дебате 21. септембра обратити председник Србије Александар Вучић, је „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“.
Преузмите андроид апликацију.
