Једна од улица у Новом Саду добила је назив по Жарку Васиљевићу, новосадском редитељу, драматургу, преводиоцу, управнику Српског народног позоришта и песнику.
Родитељи, отац Коча и мајка Даница, су били глумци Српског народног позоришта. Од малена је са родитељима ишао по гостовањима путујућих глумаца, па је као дете које је одрастало на „даскама које живот значе“ био прихваћен од целе позоришне дружине. Тако се, некако судбински, цео живот везао за Српско народно позориште и био посвећен његовом раду.
Осим ангажовања у Српском народном позоришту, веома је значајан његов допринос у раду Матице српске, чији је једно време био привремени управник.
Према сведочењу савременика Жарка Васиљевића, он је био веома комуникативан и увек би нашао времена да са неким од познаника застане на улици и размени по коју реч. Осим матерњег језика, одлично је владао и мађарским и немачким. Својим суграђанима Жарко Васиљевић је био веома драга и занимљива појава, будући да је помало био ексцентрик, али и велики боем.
У свом књижевном стваралаштву прешао је пут од умереног модернизма, до поезије окренуте стварности, а потпуни израз нашао је у циклусу о грађанској Војводини. Могло би се чак устврдити да је Васиљевић био песник по вокацији, а позоришни човек по професији.
Неки су чак склони да кажу да је у то време, после Змаја, Жарко Васиљевић био највећи песник Новог Сада. Па ипак, данашње генерације баш и не памте Васиљевића, а да није улице која носи његово име, вероватно би одавно утонуо у заборав.
На самом почетку улице Жарка Васиљевића, тачније на углу сa Дунавском улицом, налази се Команда Новосадског гарнизона.
Занимљив је податак да се сва три објекта које војска користи воде под истим уличним бројем, иако чак и не припадају истој улици.
Такође, објекти су стилски веома различити, јер су грађени у различитим епохама.
Први од три, уједно и најстарији објекат, јесте приватна резиденција адвоката Јозефа Клајнчека, који је ту живео крајем 19. века. Верује се да је кућа изграђена 1850-их година у оквиру велике обнове након бомбардовања Новог Сада 1849. године, мада неки извори као годину изградње објекта наводе 1881. годину.
Друга зграда у оквиру Команде гарнизона јесте чувени хотел „Фабри“, који је био изузетно популаран међу Новосађанима. Зграда се налази на угаоном плацу улица Дунавске и Жарка Васиљева, а подигнута је 1900. године на месту гостионице Јована Кирјановића.
Трећи објекат је двоспратна зграда грађена у периоду од 1923- 1925. године за потребе тадашње Српске задужне банке, на месту помоћних објеката Хотела Фабри.
Већ наредне године власништво над објектом преузима Војска.
За време окупације зграда је служила као злогласно мучилиште у народу познато под називом „Армија“.
Када се из правца Дунавске улице скрене у улицу Жарка Васиљевића, посебну атракцију за пролазнике представљају три изложена артиљеријска оружја из протеклих ратова, која се налазе испред објекта Команде Новосадског гарнизона.
Са супротне стране улице налази се бочна фасада зграде Музеја Војводине. Овај објекат је подигнута првих година 20. века, на месту гостионице „Код енглеске краљице” као Судска палата.
Градњу зграде за потребе Суда, која је започета 1892. године, испочетка је кочио спор са војним властима, које су се противиле градњи новог објекта у близини Мостобрана и две касарне.
Спор је решен тек шест година касније, па је градња настављена 1898. године и трајала је до 1900. године.
Готово истовремено када и Судска палата, тачније 1901. године, у њеном залеђу изграђена је и зграда затвора.
Зграда у којој се налазио Окружни затвор, наменски је адаптирана за потребе Архива Војводине 1988. године, и крајем октобра исте године, Архив је пресељен из Сремских Карловаца, где се до тада налазио.
Двоспратна зграда бившег затвора, а данашњег Архива Војводине има основу неправилног слова Т, са великим бројем једноставних прозорских вертикала и са равно малтерисаним фасадним поврђинама. Са зградом Музеја Војводине се додирује на источној страни, па је на тај начин формирано затворско двориште. Са северозападне стране налази се двориште које је некада служило за извођење затвореника у шетњу, а обезбеђено је високом зиданом оградом.
Одлуком Владе Републике Србије из 2007. године, ова зграда је проглашена спомеником културе.
Преко пута зграде Архива Војводине налази се Рибља пијаца.
Са најдужом традицијом у граду, ова пијаца је, од места које је средином 19. века служило искључиво за снабдевање грађана свежом рибом, временом прерасла у класичну зелену пијацу, са богатом понудом свежих пољопривредних производа, живинског меса, рибе и мешовите робе.
У продужетку улице Жарка Васиљевића, после раскрснице са улицом Милоша Бајића, улица се претвара у резиденциони кварт, препун зеленила.
Право наспрам улице Жарка Васиљевића, у делу који припада улици Епископа Висариона, као подсетник да је Нови Сад некада био зачетник авио-индустрије у Србији, налази се стара капија са некадашњег улаза у фабрику „Икарус“.
И тако, од Музеја Војводине, преко Архива Војводине, па до капије некадашње фабрике авиона „Икарус“, могли бисмо рећи да је читава улица посвећена чувању историје.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
