Ако се руководимо дефиницијом да су тргови по свом облику велики, отворени простори, који првенствено треба да буду уређени као слободни пешачки простори, можемо рећи да је Нови Сад пун атипичних градских тргова.
Један од таквих тргова, чија је локација непознаница и већини Новосађана, је и Трг незнаног јунака у Новом Саду.
У свету, а и код нас није неуобичајено да се неки трг или споменик зове „Незнаног јунака“. Заправо, већина светских метропола их има. Обично су то велики и пространи тргови, са централно постављеним спомеником, посвећеним палим борцима у неком од светских или националних ратова.
У Новом Саду, Трг незнаног јунака налази се око успона на Варадински мост са новосадске стране, са леве и десне стране, полукружног је облика и неједнаке висине.
Када већ помињемо Варадински мост, могли би поменути да и он на неки начин спада у (не)знане јунаке, будући да је током свог постојања више пута уништаван, али се увек, попут Феникса, дизао из пепела.
Наиме, мост који је првобитно направљен на том месту био је први стални мост у граду. Саграђен је после Првог светског рата, а на име немачке ратне репарације. Сам мост пројектован је много раније, још 1910. године, као копија познатог Ланчаног моста у Будимпешти.
Грађен је од 1921. до 1928. године на локацији која је пре Првог светског рата била предвиђена за градњу сталног моста. Име је добио по принцу краљевићу Томиславу, који је рођен исте године.
Мост краљевића Томислава био је постављен на два бетонска стуба, дугачак 341 метара, а са обе стране имао је пешачке стазе, као и електрично осветљење.
Приликом градње моста, тада је пробијен и булевар којим се Нови Сад проширио до Дунава и повезао са Петроварадином. Овај булевар, првобитно Булевар краљице Марије, а данас Булевар Михајла Пупина, поделио је Трг незнаног јунака на два дела.
Било како било, мост на овом месту први пут је срушен 1941. године, када га је југословенска војска приликом повлачења минирала.
Немци су га одмах на почетку окупације Новог Сада обновили, да би га потом 1944. године, срушили приликом повлачења. То је било друго рушење моста.
Након ослобођења, на рушевинама Моста краљевића Томислава, направљен је челични мост, назван Мост маршала Тита, а 1991. године преименован у Варадински мост.
Овај нови мост на старом месту пуштен је у саобраћај 20. јануара 1946. године, градили су га заробљени немачки војници, а радови су завршени у рекордном року, за 160 дана.
Првобитно је био друмско – железнички, а након што је преко њега 1962. године прешао последњи воз, искључиво друмски мост, дужине 344 метра.
Занимљив је податак да је ово био први стални челични мост изграђен после Другог светског рата у Европи.
Још занимљивији је податак да је требало да траје само пет година, а потрајао је читаве 53 године. Старији Новосађани сећају се да је овај мост, саграђен у облику просте греде, био постављен дрвеним железничким праговима, на које је касније само постављен асфалт.
Средином деведесетих година 20. века у Новом Саду се увелико причало колико је Варадински мост као такав уопште безбедан, будући на количину саобраћаја која је свакодневно ишла преко њега. Све чешће било је потребе за путарским интервенцијама, да се мост санира, а када би се на мосту појавила рупа, видео се Дунав како испод моста тече.
Сада већ трули дрвени железнички прагови којима је мост био постављен, били су катастрофа која чека да се деси. Због тога су многи мишљења да би се овај мост срушио сам од себе, да га 1999. године, током агресије на СР Југославију није срушио НАТО. То је било треће и надамо се последње рушење моста.
Колико су значајни новосадски мостови за функционисање града и свакодневни живот уопште, најбоље се видело у том међупериоду, када су били срушени сви мостови у Новом Саду. На неки начин, Нови Сад се тада вратио бар сто – двесто година у назад, будући да су становници Дунав прелазили скелом. Градски аутобуси су путнике превозили до обале Дунава, па се путовање на другу страну реке настављало скелом, па онда опет даље аутобусом.
Понтонски мост који је након бомбардовања направљен узводно, у великој мери је олакшао живот грађанима.
Одмах по завршетку НАТО агресије, приступило се изградњи новог, четвртог моста. Већ крајем 1999. године уклоњени су остаци срушеног моста и почетком 2000. године радници нишког МИН-а су даноноћно радили да би Новом Саду обезбедили нови стални мост.
Радови су (опет) завршени у рекордном року, па је нови мост на старом месту отворен септембра 2000. године, непосредно пред изборе. На отварању је добио име „Варадинска дуга”, због расвете на мосту, која је била у различитим бојама. Међутим, овај назив никада није заживео међу Новосађанима, па је мост и даље остао познат као Варадински мост.
Испод Варадинског моста налази се својеврстан меморијални пано, посвећен некадашњим новосадским мостовима, који су срушени током НАТО агресије.
На парцели у подножју успона на Варадински мост, са новосадске стране, налази се уређена зелена површина, а на њој цветне алеје са 1246 црвених ружа, посађених у знак сећања на невино проливену крв 1246 Новосађана, који су страдали током злогласне Новосадске рације, зиме 1942. године.
Да овај Трг није само трг незнаних јунака, већ и оних знаних, говоре и још два спомен обележја.
Једно спомен обележје налази се на успону на мост и посвећено је Олегу Насову (1970—1999), који је погинуо приликом преласка моста док је ишао на посао, а у тренутку када је исти бомбардовала авијација НАТО-а 1. априла 1999. године током агресије.
Друго обележје налази се у непосредној близини, а у питању је споменик чувеног тамбураша са Петроварадина и заљубљеника у Нови Сад и Дунав, Јанике Балажа (1925-1988). Управо због те љубави, а због близине Петроварадинске тврђаве и Дунава, сматрало се пригодним да споменик овом новосадском музичару буде постављен баш на Тргу незнаног јунака.
Трг незнаног јунака у Новом Саду, иако изгледом не одговара својим светским имењацима, па тако нема никакав грандиозан споменик који би пригодно ишао уз назив, нити је претерано широк, иза себе итекако има причу на којој би му позавидели многи светски тргови. Његова прича је мост који на њему (или боље рећи од њега) почиње, цветне алеје са 1246 црвених ружа и јунаци знани и незнани.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Administrativni centar Grada Novog Sada: Ulica Žarka Zrenjanina (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
