Једна од најстаријих улица у Новом Саду, историјом богата, али заборављена: Поштанска улица

Историјом богата, али заборављена, Поштанска улица сматра се једном од најстаријих у Новом Саду, а оно што је чини препознатљивом јесу старе занатске радње, које и даље пркосе новом времену и одолевају пред налетима масовне производње.

У Поштанску улицу могуће је ући из три правца. Са стране Трга младенаца, са стране Синагоге и са стране главне поште.

Улица је названа по згради поште, која је некада била смештена у објекту који се и данас овде налази.

Занимљиво је да је та зграда најпре била изузетно популаран хотел, пре него што је 1899. године уступљена Мађарској краљевској пошти.

Наиме, изузетно популаран хотел „Централ“ налазио се овде крајем 19. века.

Зграда Хотела „Централ“ је пројектована и изграђена у стилу неоренесансе и класицизма. Првобитно је била једноспратница, да би деценију касније био надограђен и измењен кров. Кров који данас има зграда Стара пошта је копија оног пре надоградње грађевине.

Испред хотела се тада налазила лепа и пространа башта. Током лета у овој башти су биле организоване игранке за омладину, а уз саму башту, била је смештена и станица и паркинг за фијакере.

Јерменска заједница је некада била бројна у Новом Саду, а њихова црква налазила се у непосредној близини Хотела „Централ“, на месту где је данас угао улица Булевара Михајла Пупина и Народних хероја.

Према сачуваним старим новосадским причама и сећањима, многи Јермени би након мисе суботом, навраћали до тада најлепшег хотела у регији са својим породицама, седели у башти хотела „Централ“ и уживали.

Зграда Старе поште, осим оног историјског и архитектонског, више нема толики значај као некада.

Од 1940. године у овој улици се налазио биоскоп „Палас“, који је касније преименован у биоскоп „Јадран“.

Генерације Новосађана су долазиле у овај биоскоп да гледају најновије филмове. Карте су биле приступачне, па одлазак у биоскоп није био „удар на џеп“ као данас. Тада је одлазак у биоскоп, па лагана шетња корзоом и центром града био саставни део изласка.

Новосађани су у овај биоскоп хрлили да виде и Шерлока Холмса којег је играо Џон Баримор. Од љубавних филмова најгледанији су били они са Гретом Гарбо, Рамоном Новаром и Марлен Дитрих.

Остао је сачуван податак да је биоскоп „Јадран“ свој најбољи период што се тиче посећености имао када се приказивао „Мистер Бин”, који је у једном дану имао чак 2000 гледалаца у седам пројекција.

После вишегодишњих финансијских проблема новосадска кућа „Звезда филм“ је банкротирала крајем 2008. године, када је због неизмирених рачуна за грејање и струју, али и зарада запослених, морала да затвори биоскопске сале.

Биоскоп „Јадран“ престао је са радом у новембру 2008. године, а иако су од тада до данас реновирани постојећи и чак отворени неки нови биоскопи, интересовања за „Јадран“ није било.

Такође, у овој улици се некада налазила и посластичарница „Пеливан“, у коју су Новосађани радо навраћали након одгледаног филма или лагане недељне шетње, на кремпите, шампите и баклаве.

Како и данас тврде они који су имали прилику да посете ову посластичарницу, у „Пеливану“ је била најбоља боза у граду.

Стари занати нешто су по чему је ова улица била надалеко позната, а занатлије које су у њој имале радионице су преносиле знање са колена на колено.

Некада су се у овој улици налазили неки од старих новосадских мајстора свог заната, попут крзнара Милоша Гроздића, оптичара браће Зорић, урамљивача Францера. Међутим, талас урбанизације и пад интересовања за старе занате преживели су шеширџија, брица, обућар и виолина мајстор чије се радње и даље налазе у овој улици, до када остаје да се види.

Но, није ствар само у дугој традицији постојања, ове занатлије познате су и по квалитету својих услуга који држе на високом нивоу много година уназад.

Тако прелепе шешире са најуникатнијим радом можете наручити баш у овој улици, док је обућарска радионица позната по томе што је некада снабдевала каубојкама пола Југославије.

Поштанска улица је 2017. године година уређена, те је постала пешачка зона са бехатоном, новом расветом и реконструисаном канализацијом.

Међутим, ни ово није допринело да улица поново оживи, као некада када су се у њој скупљали млади, чекајући да почне пројекција њиховог филма. Изгледа да млађи Новосађани немају навику да пролазе овом кратком уличицом пуном сећања и културног наслеђа.

Преузмите андроид апликацију.