Његошева улица је једна од најстаријих у граду и њена историја је врло богата.
Настала је негде око 1727. године, када је Бачка жупанија добила на управу Петроварадински шанац, па су ондашње општинске власти доделиле велико земљиште римокатоличкој црквеној општини, која је на самом углу данашњег Трга слободе и Његошеве сазидала велику зграду, на месту на којем се сада налази двоспратница „Гвозденог човека“.
Према неким изворима, улица је првобитно добила назив Фазанова, по имену велике гостионице “Код Фазана”, која се налазила на месту бившег огранка музичке школе „Исидор Бајић“.
Највише се изграђивала током 1739. – 1740. године, када се у њу доселио велики број немачких трговаца. Управо због чињенице да је у њој живео велики број немачког становништва, улица је била релативно поштеђена током бомбардовања Новог Сада 1849. године.
Тако је остала нетакнута и позната новосадска гостионица “Бела лађа” (зграда на данашњем броју 7), која је постала омиљено место окупљања српске интелигенције и трговаца из Новог Сада и других места.
Стални гост ове славне кафане био је Светозар Милетић, а куриозитет је да се у њој венчао песник Војислав Илић.
Године 1853. у згради „Беле лађе“ Нови Сад је добио и прво парно купатило, које је имало мушко и женско одељење, десет када, четири собе и башту.
По овој гостионици, је после бомбардовања и цела улица добила име “Улица беле лађе”.
Приликом давања нових назива улицама 90-тих година 19. века, и ова улица је добила ново име. Овога пута по некадашњем председнику мађарске владе, грофу Јулију Андрашију и звала се Андрашијева улица.
До краја 19. века, на углу Његошеве и улице Јована Суботића, најпре је био мали парни млин, да би касније на том месту прво била подигнута зграда Радничког осигурања, а затим ђачка поликлиника.
Данас се на том месту налази Дом здравља у Његошевој улици.
Палата „Гвоздени човек“
Земљиште на коме се налази ова велелепна палата првобитно је служило као Римокатоличко гробље.
Касније је на том месту изграђена угаона спратна кућа, власништво Римокатоличке црквене општине.
Како се градска администрација – Магистрат, или како је Новосађани још зову – Градска кућа више пута кроз историју селила, врло често по ненаменским и неприкладним кућама, тако се десило да је и ова палата једно време била седиште градске администрације (од 1846. до 1852. године).
Током бомбардовања Новог Сада 1849. и ова кућа није била поштеђена уништавања, већ је изгорела и била до пола срушена. Касније је обновљена према сачуваним плановима. Приликом обнове овог објекта, на самом углу, изнад приземља, постављена је фигура „гвозденог човека“, по коме је кућа и названа.
За власника објекта, Римокатоличку црквену општину, 1908/1909 изграђена је двоспратна палата у новом сецесијском стилу, чиме је изглед овог угла веома измењен.
Приликом ових радова, фигура „Гвоздени човек“ је задржана и постављена на место на којем и данас стоји.
Оно по чему је Новосађанима још позната ова зграда је и посластичарница у приземљу.
У згради “Гвоздени човек” некада се налазила чувена посластичарница “Дорнштетер”, која је након смрти првобитног власника национализована и преименована у “Москва”, па “Загреб”, а данас је позната као посластичарница “Атина”.
У овој посластичарници се између два рата новосадска господа сладила чувеном “Сахер” тортом.
Музичка школа и гимназија
У старој гостионици „Код Фазана“ током лета су се одржавале позоришне представе, све док зграду у којој се налазила нису откупиле католичке опатице и у њој отвориле интернат за богате девојке (клостер).
Од 1953. до 2021. године ту је била Музичка школа „Исидор Бајић“, која се од свога оснивања 1909. године селила небројено пута, а једна од адреса била је и зграда на крају Његошеве, улице данашњи Дом здравља, на броју 32.
Мало ниже низ улицу, на броју 22, године 1895. изграђена је зграда за Грађанску девојачку школу.
Иако се у њој касније налазила Државна женска гимназија, па Средња геодетска школа, затим Основна школа „Петар Петровић Његош“ и на крају Гимназија „Светозар Марковић“, ова зграда је увек обављала функцију за коју је и прављена – образовне институције.
Пријатно место за „чашицу“ разговора
У делу ове улице, од Трга слободе до Трифковићевог трга, начичкани су кафићи и ресторани. Због угодног амбијента, ово је увек било пријатно место за „чашицу“ разговора са пријатељима.
Остало је записано како је друштво које се окупљало у кафани Гамбринус својевремено послало свог „репрезентативца“ Владету Георгијевића на такмичење у испијању пива у Чешки град Плзен.
После љуте борбе и 26 кригли литарског пива, Владета је успео да савлада све своје противнике и једини остане на ногама.
Када су га организатори питали да ли има нешто да изјави поводом своје победе, Владета иако је једва стајао на својим ногама је изјавио: „Молим још једно пиво и туру фришких Чеха!“.
Иако је дугачка свега пар стотина метара, а неке од зграда које се налазе у овој улици увелико начео зуб времена, ова улица и даље одише лепотом и духом прохујалих времена.
Колико је само историје стало у тих пар стотина метара…
Преузмите андроид апликацију.
