Једна од можда и најважнијих улица у Новом Саду је улица Хајдук Вељкова. У овој улици налазе се неке од најзначајнијих здравствених установа и институција, од велике важности, не само за Нови Сад, већ и за целу државу.
Клинички центар Војводине, Ургентни центар Нови Сад, Дечија болница у Новом Саду, Пастеров завод, Медицински и стоматолошки факултети у Новом Саду и Институт за трансфузију крви Војводине, сви они налазе се са адресом у овој улици.
Ако томе додамо спортске терене и отворене базене Сајмиште, ова улица у правом смислу те речи могла би понети и назив улица Здравља.
На самом почетку улице Хајдук Вељкове налази се комплекс зграда са клиникама које припадају Клиничком центру Војводине, познатом још и под именом Покрајинска болница.
На овом месту болница је основана 1909. године и састојала се од одељења хирургије, гинекологије и акушерства, дерматологије и венерологије и интерних и инфективних болести и била је позната под именом Велика градска болница. Касније је назив болнице промењен у Главна покрајинска болница. Од 1977. године постала је наставна, оснивањем Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Садашњи Клинички центар Војводине основан је одлуком Владе Србије 1997. године.
Радови на осавремењавању и проширењу ове важне институције су у више наврата најављивани, нешто мало се радило, да би поново били прекинути. И тако готово три деценије. Већа улагања у реконструкцију Клиничког центра Војводине забележена су од јуна 2016. године.
Комплетна реконструкција зграде Клинике за интерне болести завршена је и предата на употребу 30. децембра 2020. године. Објекат који је реконструисан је укупне површине 5 384 квадратна метра, а у њему су смештене клинике за нефрологију и клиничку имунологију, гастроентерологију и хепатологију, хематологију и Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма.
Приликом отварања реконструисане зграде Клинике за интерне болести најављени су и радови на изградњи нових ламела Б и Ц Клиничког центра Војводине.
Пројекат обухвата изградњу две ламеле ургентно-дијагностичког центра са 16 операционих сала на 33.275 квадратних метара и спратности П+4, а по завршетку радова у овим објектима ће моћи да буде смештено око 400 лежајева.
У оквиру ламеле Б и Ц предвиђени су хируршки блок, јединица интензивне и полуинтензивне неге са укупно 348 кревета, 22 кревета за интензивну хируршку негу, 24 кревета за полуинтензивну хируршку негу и 14 кревета за јединицу за трансплантациону хирургију у оквиру потпуно нове јединице Клиничког центра Војводине.
Oбjeкaт ћe имaти дирeктну вeзу сa Пoликлиникoм и Клиникoм зa интeрнe бoлeсти, кao и сa Лaмeлoм A, у кojoj je Ургeнтни цeнтaр.
У тренутку писања овог текста (март 2023.) радови се још одвијају, а када буду завршени, Нови Сад и Република Србија добиће један од најсавременијих медицинских објеката, по европским стандардима.
Са друге стране улице налази се Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, познатији под називом Дечија болница у Новом Саду.
Почетак здравствене заштите деце у оквиру болничке специјализоване установе везује се за 1944. годину, када је отворено Дечје одељење у оквиру Војне болнице. После укидања Војне управе, 1947, Дечје одељење улази у састав Покрајинске болнице и добија назив Дечје одељење Покрајинске болнице. Године 1948. Покрајинска дечја болница имала је 65 постеља, једног лекара специјалисту и 2 лекара опште праксе.
Велику заслугу за оснивање Дечје болнице у Новом Саду имао је дечји лекар Ђура Јовановића, од милоште звани Киндер Ђура.
За оне који не знају, Ђура Јовановић Киндер био је први специјалиста дечје медицине у АП Војводини, који је утемељио систем здравствене заштите деце и омладине у покрајини. Он је био изузетно ангажован и на збрињавању сирочади и напуштене деце
Било како било, након оснивања Медицинског факултета у Новом Саду 1963, Дечја болница прераста у Клинику за дечје болести.
Од 1969. године, Клиника за дечје болести и Покрајински центар за здравствену заштиту мајке и детета спајају се у једну установу, под називом Институт за здравствену заштиту мајке и детета, са седиштем у Хајдук Вељковој 10 у Новом Саду, где се и данас налази.
А када већ помињемо Медицински факултет у Нновом Саду ред би био да напишемо пар редака и овој значајној и угледној институцији.
Свечано отварање Медицинског факултета било је 19. октобра 1960. године, у слушаоници Средње техничке школе, а у прву школску годину било је уписано 169 редовних студената. Прва докторска дисертација одбрањена је већ 1964. године.
Садашња зграда Медицинског факултета завршена је 1965. године.
Стоматолошки одсек основан је 1976. године, када су уведене Студије стоматологије.
Данас је Медицински факултет у Новом Саду високошколска установа у саставу Универзитета у Новом Саду, која спроводи високообразовне студијске програме као и научноистраживачки рад у оквиру поља медицинских наука, поља друштвено-хуманистичких наука и поља интердисциплинарног програма.
„У здравом телу здрав дух“, каже стара изрека, а да би тело било здраво, један од важних предуслова је вођење активног стила живота, односно бављење спортом.
У улици Хајдук Вељковој налазе се Спортски центар ,,Сајмиште”, укупне површине 56.598 м2. Објекти Спортског центра ,“Сајмиште“ су: аутоматска куглана са четири стазе, ваздушно стрелиште, управна зграда, отворени базени, отворени спортски терени, монтажна хала за мали фудбал и кошарку, угоститељски објекти, пословни простор, рекламне површине, паркинг и слободне зелене површине.
Што се отворених базена тиче, овај на Сајмишту је врло омиљен међу Новосађанима, јер осим великог (тзв. олимпијског) базена, постоје и два мања, од којих је онај најмањи (тзв. брчкавац) намењен најмлађим Новосађанима.
Велика зелена површина и стабла која праве „дебелу ‘ладовину“ учинили су да ово купалиште посећују све генерације. Занимљиво је да последњих година, током врелих летњих месеци, старији суграђани више преферирају и долазе на овај базен, док они млађи чешће иду на базен на СПЕНС-у.
Са спортских терена у оквиру Спортског центра „Сајмиште“, а који се налазе преко пута базена, су потекли многи велики спортисти и репрезентативци из нашег града.
У другој половини улице Хајдук Вељкове смештен је Новосадски Сајам, најстарија сајамска кућа у Србији.
Сајамске изложбе које се овде организују су међународног карактера и увек привуку велики број излагача и посетилаца. Новосадски сајам је од великог значаја за туристичко – привредну грану града, а у градску касу се у данима када траје нека од сајамских изложби слију значајна средства. Осим тога, и приватни сектор значајно профитира, а посебно хотели, хостели и ресторани.
Раније су се сајамске изложбе одржавале на простору код Шумадијске улице, а на новој локацији, у Хајдук Вељковој улици, где је сајам и данас, одржавају се од 1940. године.
Године 1948. у Новом Саду је одржана прва земаљска пољопривредна изложба ондашње Југославије, која је имала више од 80.000 посетилаца. Те изложбе организоване су до 1951. године.
Тада је Сајам прерастао у опште југословенску комерцијалну установу, с новим, заштитним знаком, а 1954. обављена је специјализација Новосадског сајма, тако што су јесењи постали пољопривредни, а пролећни занатско-индустријски. Од 1958. године најчувенији од свих сајмова – Пољопривредни сајам.
Током година прошириван је сајамски садржај, па се данас одржавају Сајмови аутомобила, туризма, спорта, коњарства, лова, риболова, медија, моде, књига, енергетике, златарства, часовничарства и многи други.
Улица Хајдук Вељкова је због медицинских установа и осталог садржаја незаобилазна станица не само Новосађана, већ и људи из других градова наше земље, али и страних држава.
Радовима који су извршени током 2022. године, део Хајдук Вељкове улице (oд Улице Новосадског сајма до Булевара краља Петра I) добио је нови асфалт.
Било да сте у потрази за излечењем или да сте дошли да научите како да лечите, да сте дошли да се рекреирате или да посетите неку сајамску манифестацију, улица Хајдук Вељкова је незаобилазна станица.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
