Још једна од улица на Подбари која доживљава препород је Улица Филипа Вишњића, а свој назив дугује најпознатијем српском гуслару и творцу народних песама.
Филип Вишњић (рођ. Вилић) ослепео је још као дете, након што је прележао велике богиње, а како би преживео забављао је народ певајући уз гусле. Временом је постао толико поштован да је увек био радо виђен извођач како на манастирским саборима, тако и на дворовима муслиманских великаша. Због тога је имао посебан репертоар за хришћанске слушаоце, а посебан за муслиманске.
Но, да се вратимо на причу о улици Филипа Вишњића у Новом Саду.
Ова улица некада је била део новосадске индустријске зоне, а на самом почетку све до скоро могли су се видети трагови некадашњих индустријских гиганата.
На месту некадашњег фабричког комплекса „Електропорцелана” дуго година је стајао само костур некадашње фабричке зграде, саграђене 1922. године, али је она срушена како би се на њеном месту изградио модеран стамбени комплекс.
Став Завода за заштиту споменика културе Новог Сада био је да не постоји реалан основ за очување овог објекта, који је већ био у рушевном стању и склон паду, те да изградњу новог треба извести према прописаним урбанистичким условима.
Како су тада навели: „Објекат не поседује стилске особености ни вредне архитектонске одлике времена у коме је настао. Фасада нема изражене вредне елементе, и зграда са околином не чини вредност амбијенталне целине“.
Остаје питање да ли је комплекс некадашњег индустријског гиганта могао бити пренаменован у културни кластер, попут оближње Културне станице Свилара или Кинеске четврти.
Свакао тужан крај бившег индустријског гиганта, какав су доживеле још многе друге фабрике.
Предузеће „Електропорцелан“ је у доба СФР Југославије била једна од највећих фабрика. Најпре је производила керамику широке потрошње, шољице, плоче за каљеве пећи, шамотну циглу, а онда и електроизолацију за коју се касније специјализовала.
Једно време, до деведесетих година 20. века, била је део загребачке фабрике „Раде Кончар”, што је уз распад тадашње заједничке државе такође постало део историје.
Било како било, дошло је време да модерни стамбени блокови замењују напуштене и руиниране фабричке зграде, а улица оживљава досељавањем нових житеља. Такође, праве се и нови садржаји, прилагођени потребама становника.
Такође, у овој улици, на адреси Филипа Вишњића број 5, налазило се и предузеће „Аутокаросерија“, које је склапало аутобусе.
Предузеће „Аутокаросерија“ из Новог Сада основано је 1. јуна 1952. године, а тог дана престало је са радом дотадашње предузеће “Стражилово”, настало 1947. године. У веома тешким економским условима и са само 15 радника почело је са радом новосадско предузеће, које ће током времена израсти у индустријског гиганта и запошљавати неколико стотина радника.
Одмах при оснивању остварена је сарадња са фабриком ТАМ, а двадесетак година касније дошло је до потпуне интеграције и спајања. Нажалост, распад заједничке државе допринео је прекиду сарадање и отежаним условима пословања, који ће временом довести до гашења предузећа.
Но пре тога, у „златно доба“ овог предузећа, тачније 1974. године, оставрена је прва сарадња са фабриком Волво, па су убрзо на платформама шасије Волва Б58 почели да се праве, за тадашње време, врло модерни и квалитетни аутобуси, необичног и до тада невиђеног дизајна. Били су то чувени Волво аутобуси са три прозорчића. Генерације Новосађана су се возиле овим аутобусима, који су стекли репутацију неуништивих.
Крајем 1981. године предузеће прераста постојећи производни погон, те добија свој нови простор у индустријској зони, на адреси Пут Новосадског партизанског одреда 19. Тада се затварају погони на Подбари.
Своје место у овој улици нашла је и једна од најзначајнијих установа града, а у питању је Историјски архив Града Новог Сада.
У модерној и лепој згради, на адреси Филипа Вишњића 2А, Архив се налази од 1. априла 2016. године, када је објекат предат Историјском архиву Града Новог Сада на коришћење.
А није тако одувек било. Историјски архив основан је 21. маја 1954. године, а свој животни пут започео је као подстанар у згради где је данас Градска кућа, и то са само једним запосленим.
До пресељења, Историјски архив Града Новог Сада располагао је са 1.138 м2 простора, а данас имају депое површине 3.300 м2, који су опремљени савременим системом за складиштење архивске грађе, али и врхунским системом противпожарне заштите, што омогућава да се историјски подаци из давно прохујалих времена чувају сигурно.
У депоима Историјског архива Града Новог Сада чува се архивска грађа Новог Сада и још осам општина. У овим документима се налазе подаци о развоју Града и околине, као и појединих органа и организација, правних и физичких лица.
Тренутно је на чувању 7,6 км архивске грађе, а моћи ће да буде смештено још преко 20 км грађе.
Архивску грађу може да истражује сваки пунолетни држављанин Србије под условима одређеним Одлуком о коришћењу архивске грађе у Историјском архиву Града Новог Сада.
Осим тога, у холу Архива се повремено организују изложбе са темама везаним за историју Новог Сада.
Тако је Историјски архив Града Новог Сада данас својеврстан центар културе, који служи на корист свих грађана Новог Сада.
Оно по чему се ова улица разликује од већине других улица је то што је она Y облика.
Управо у том једном краку налази се предузеће за које Новосађани имају различите називе, а званично име је ЈКП „Паркинг сервис” .
Ово предузеће је задужено за организацију паркиралишта, њихово уређење, видно и прописно обележавање вертикалном и хоризонталном сигнализацијом.
Како у овом предузећу воле да кажу: „Циљ „Паркинг сервиса” je да модернизује и унапреди културу паркирања у граду“.
Управо из те борбе за културу паркирања у граду су и потекли разни незванични називи за ово предузеће, углавном од оних некултурних и несавесних, који су због непрописног паркирања на тротоарима, зеленим површинама и другим местима која нису предвиђена за то, имали прилику да „послују“ са овим предузећем.
На раскрсници Улице Филипа Вишњића са Венизелосовом улицом, са једне стране налази се компанија Agrohim & Kemoimpex doo, а са друге Агропанонка.
Компанија Agrohim & Kemoimpex doo позната је по продаји гума за све врсте возила, а Агропанонка по продаји трактора и прикључних машина.
Као што је речено на почетку текста, Улица Филипа Вишњића је улица која доживљава свој препород.
Град Нови Сад је већ уложио значајна средства у инфраструктурно опремање ове улице и овог краја, како би могли да испрате трансформацију из индустријског у стамбени део града.
Полако нестају фабричке хале и приземне куће, а подижу се модерни стамбени блокови. Због близине центра Новог Сада, Дунава и кеја, ова локација постаје све атрактивнија за живот.
Било да сте у потрази за мирним местом за живот, информацијама из прошлости или својим аутомобилом, свакако ћете свратити и у Улицу Филипа Вишњића.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Mesto na kom se nalazilo prvo novosadsko pozorište i Vatrogasni dom: Trifkovićev trg (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
