Нови Сад је град који већ сада може да се похвали мноштвом булевара, али само за један је довољно рећи „Булевар“, па да се одмах зна на коју улицу се мисли.
Ова улица могла би да понесе титулу централне новосадске саобраћајнице, као и најважније пословне улице у Новом Саду.
У питању је, свакако, Булевар ослобођења или, као што рекосмо, само Булевар.
Булевар ослобођења је садашње име добио 1991. године, а пре тога се звао Булевар 23. октобра, по датуму када је Нови Сад ослобођен у Другом светском рату.
Дужина Булевара је 2700 метара, а у најширем делу широк је 50 метара, поседује 6 коловозних трака, односно по три у сваком смеру, као и бицклистичку и пешачку стазу са зеленим појасом и дрворедом између њих.
Протеже се од Улице Народног фронта до Булевара Јаше Томића, односно, од Моста слободе до Железничке станице.
Укршта се са неким од најважнијих булевара и улица, као што су Улица Народног фронта, Булевар цара Лазара, Улица Максима Горког и Браће Рибникар, Футошка и Јеврејска улица, потом Улица Пап Павла и Новосадског сајма, Булевар Краља Петра и Булевар Јаше Томића, па у том смислу представља саобраћајну жилу куцавицу Новог Сада.
Како у саобраћајном, тако и у привредном смислу, ова улица је веома важна за функционисање Града, јер су у њој смештени неки од најзначајнијих привредних субјеката.
Обимним радовима који су изведени током 2023. године, Булевар ослобођења је након више од педесет година од изградње потпуно ревитализован.
Наиме, током лета 2023. године, кроз одржавање путне инфраструктуре, одвијали су се интензивни радови на поправци саобраћајних површина на Булевару ослобођења, па је ова важна саобраћајница добила потпуно нови слој асфалта целом дужином коловоза.
Град Нови Сад је овом важном инфраструктурном пројекту приступио уз финансијску подршку АПВ, а вредност инвестиције износила је 550 милиона динара.
Ревитализацијом ове градске саобраћајнице, учесницима у саобраћају на територији Града Новог Сада обезбеђени су бољи услови за безбедну вожњу.
Када кренемо са једног на други крај града, односно Булевара, крећемо од Железничке станице и Међумесне аутобуске станице.
Данашња зграда железничке станице отворена је свечано 31. маја 1964. године.
Своју улогу обављала је деценијама, али је због историјско-економских прилика у земљи полако губила на изгледу и постајала запуштена.
Са изградњом брзе пруге Нови Сад – Београд и зграда железничке станице је заблистала новим сјајем.
Крајњи резултат више је него видљив, како споља тако и у унутрашњости, у којој путнике и кориснике услуга „Железнице Србије“ очекују погодности по мери потреба савременог човека.
У холу у приземљу обезбеђено је шест шалтера за куповину карата, али и два тикет-апарата на ком путници могу уз помоћ платних картица да купе карту.
Ту се налазе и два шалтера Поште Србије, те четири банке Поштанске штедионице, два банкомата, Полицијска испостава за безбедност на железници, као и МТС пословница.
Међумесна аутобуска станица или краће МАС, од посебног је значаја због међуградских линија према 20 градова у оквиру државе, међународним линијама према Босна и Херцеговни, Аустрији, Хрватској и 9 других европских земаља.
Затим, на адреси Булевар ослобођења 58 смештени су Прекршајни суд у Новом Саду и Прекршајни апелациони суд – Одељење у Новом Саду, док се са друге стране улице, на броју 69 налази Ванпарнични одсек Основног суда у Новом Саду.
На броју 81 дуго година се налазила зграда новосадског дневног листа „Дневник“.
Осим десетоспратне зграде „Дневника”, овде се налазила и некадашња штампарија с два спрата, као и неколико помоћних објеката и трафостаница.
Редакција „Дневника” усељена је у пословну кулу с десет спратова 1968. године, док је штампарија завршена две године раније. Тај комплекс имао је приступ с две стране – с Булевара ослобођења и из Гајеве улице.
Лист „Дневник“ покренут је илегално од стране антифашиста, за време окупације 15. новембра 1942. године, првобитно име му је било „Слободна Војводина“, а данашњи назив дали су читаоци, 1953. године.
Генерације Новосађана сећају се изванредног издавачког сектора, многих књига које су излазиле из тада модерне Дневникове штампарије, стрипова, дечијих часописа, ловачких новина, фабричке штампе.
„Дневник“ и данас излази, али се налази на новој адреси, на Булевару Михајла Пупина 6. Некадашња зграда на Булевару ослобођења је реконструисана и надограђена, а на месту некадашње штампарије планирана је нова вишеспратница.
Мало даље, на раскрсници са Јеврејском и Футошком улицом налази се Футошка пијаца, на којој може да се нађе све и свашта, „од игле до локомотиве“, што би рекао наш народ.
Некада се Футошка пијаца налазила на месту данашње раскрснице, али је током трасирања Булевара мало померена у страну, на место где се и данас налази.
Зграда Електровојводине уденула се на броју 100, а за њу је везана једна специфичност.
Наиме, Специфичност зграде Електровојводине је и то што о њој лаичка јавност има прилично позитивно мишљење, што није случај с већином модернистичких објеката из периода социјализма.
До пре неколико година је саставни део ове архитектонске композиције био и велики плави светлећи знак „Елетровојводина“ на највишем блоку комплекса, који се посебно истицао ноћу.
Данас је он уклоњен и иза њега је остала само челична потконструкција која га је носила.
Насупрот згради Електровојводине, на огромном плацу изграђен је најновији новосадски тржни центар „Променада“.
На месту тржног центра некада су се налазили тениски терени и помоћни терени фудбалског клуба „Војводина“.
Такође, у једном делу овог плаца редовно су своје шаторе подизале циркузантске трупе, које би стигле у Нови Сад.
Преко пута ТЦ Променада се налази зграда Агровојводине, коју је према сличним принципима као и мост пројектовао Бранко Жежељ, док је дијагонално ТЦ Меркатор.
На истом плацу као и ТЦ Меркатор налази се зграда Нафтне интустрије Србије (НИС), популарно међу Новосађанима названа „Карингтонка“ или „Кувајћанка“.
Градња зграде НИС-а започета је још 1989. године, али је због инфлације и ратних дешавања у Југославији градња стала почетком деведесетих година, па је објекат званично завршен 1998. године.
Куриозитет везан за ову зграду је да она никада заправо није завршена до краја.
Према речима архитекте, никада није изграђени северни блок са тргом, шеталиштем и радњама, којим би се ова зграда повезала са Новосађанима. Управо на том месту никао је поменути ТЦ Меркатор.
Осим поменутих, на Булевару ослобођења се налази још мноштво привредних, банкарских и других организација.
Као новосадски топоними остала су и нека предузећа која више не постоје, а некада су се налазила на Булевару, попут: Кокре, Ловотурса, Симпа, Тунела јефтиноће и Лутрије.
Од мање познатих грађевина (бар по имену) на Булевару се налазе тзв. Скопске куле.
Две куле код стадиона, једна прекопута друге, при чему се једна налази на Грбавици, а друга у Старом Граду, носе назив Скопске куле.
Тадашњи градитељи дали су им име Скопске куле, због тога што су грађене по новим стандардима који се тичу градње у случају јаких земљотреса.
Овај стандард донет је након разорног земљотреса у Скопљу 1963. године.
Иако се Нови Сад не налази на трусном подручју, ове зграде и данас би биле једне од најсигурнијих у случају разорног земљотреса.
Још неки од куриозитета везаних за Булевар ослобођења је да се током планирања новог булевара помињала и идеја о тунелу испод железничке станице до Партизанске улице. Ова идеја никада није реализована.
Оно што је било много извесније и умало спроведено у дело је рута аутопута Е-75, која је требала да прође Булеваром ослобођења.
Међутим тадашње покрајинско руководство се супротставило тој идеји, па је Булевар изграђен у овом профилу, а аутопут је саграђен на садашњем месту.
Булевар ослобођења и данас обавља изузетно важну привредну, економску и саобраћајну функцију у Новом Саду.
Пробијањем и изградњом Булевара Европе делимично се растеретио густ саобраћај, а према неким плановима привредни центар требао би такође да се премести овде.
Да ли ће Булевар Европе успети да преузме примат од Булевара Ослобођења, остаје да се види.
Bivša industrijska ulica, a danas jedna od najpoželjnijih za stanovanje: Radnička (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
