Булевар краља Петра I је још један од новосадских булевара, који представља саобраћајницу од велике важности за функционисање града. Како то обично бива у Новом Саду и овај булевар је раније носио друго име, те се звао Булевар Др Салвадора Аљендеа.
Занимљиво је да је између два светска рата Змај Јовина улица носила име Краља Петра I, али су послератне власти то, у складу са новим државним уређењем и политиком, врло брзо промениле.
Почетак овог Булевара је од раскрснице са Кисачком улицом, а крај на раскрсници са улицама Хајудук Вељковом и Руменачком, где се даље наставља улица Браће Поповић.
У првом делу улице, на углу са улицом Браће Јовандић, налази се МУП Републике Србије – Полицијска управа Нови Сад.
Готово да нема Новосађанина који бар једном није свратио неким послом у ову установу. Наиме, на овом месту се ваде лична документа, потврде, регистарске таблице за моторна возила и обавља још мноштво других административних послова.
Некада је била права агонија вадити било који од докумената на овом месту, јер су гужве биле несносне, а редови километарски. Међутим, добром синергијом градских власти и Републичког МУП-а, град је обезбедио простор за отварање нових испостава МУП-а, у којима грађани сада могу да заврше своје обавезе везане за вађење документа и сл.
Осим у новим испоставама МУП-а, грађани већину послова данас могу да заврше и преко сајта еУправе.
На углу Булевара краља Петра I и Гагаринове улице, на бочном зиду једне вишеспратнице, налази се велики мурал посвећен Краљу Петру I.
Тако овај Булевар осим имена, сада краси и лик чувеног краља Ослободиоца, како га је народ назвао због ослобађања Србије у Првом светском рату.
Овај мурал један је од највећих мурала у Србији. Простире се на 150 метара квадратних, а његово осликавање трајало је чак седам дана. Насликала га је група независних новосадских уметника 2018. године, на иницијативу Удружења грађана „Буте Добри“, а све у циљу обележавања стогодишњице ослобођења Србије у Првом светском рату.
На новосадском Булевару краља Петра I, под бројем 38 сместила се Средња машинска школа.
Почеци ове школе у Новом Саду сеже до школске 1936/1937. године, када је у Државну средњу техничку школу уписано машинско одељење, па се тај датум на неки начин везује за сам настанак школе. Средња машинска школа (Нови Сад) овај назив носи од 1990. године.
У свом власништву, школа поседује 25.000 м2 отвореног и 10.000 м2 затвореног ученичког простора, у ком се налазе опремљене учионице, кабинети, рачунарска опрема, пројектори и остала опрема потребна за одрзавање квалитетне наставе. Посебан акценат стављен је на одржавање практичне наставе, која се одвија у савременој школској радионици која поред остале опреме поседује и аутодизалицу и уређај за дијагностику.
Будући ученици бирају један трогодишњи или четворогодишњи смер из подручја рада машинство и обрада метала.
Смерови које ова средња школа нуди су: Инсталатер водовода грејања и климатизције, Бравар – Заваривач (дуално образовање), Оператер машинске обрадe резањем, Аутомеханичар, Индустријски механичар (трогодишње образовање) и Техничар за компјутерско управљање (CNC) машина, Машински техничар моторних возила, Машински техничар за компјутерско конструисање, Техничар за индустријску роботику, Техничар грејања и климатизације (четворогодишње образовање).
Сви који упишу Средњу машинску школу, сигурно неће погрешити, будући да су занатска занимања данас све траженија. Исто важи и уколико је жеља да се након завршене средње школе упише неки од технички факултета.
Захваљујући добром и одговорном раду, новосадска Средња машинска школа је за веома кратко време постала лидер у све популарнијем дуалном образовању.
Посебно се издваја успешна сарадња са фирмама у којима ђаци обављају праксу, а потражња на тржишту рада за тим занимањима је често толика, да је школа у више наврата повећавала своје образовне капацитете, односно број ученика. Ученици, њихови родитељи као и послодавци све су задовољнији дуалним начином образовања.
Машинска школа има више од 90 потписаних уговора са привредом, на основу којих је свршеним средњошколцима загарантовано да ће бити примљени на праксу, што је практично „улазница“ и за будући посао.
У овој улици се налази и Русинско (гркокатоличко) гробље.
Обухвата површину око 6 хектара, са око 650 гробних места. Формирано је још давне 1860. године, а стављено је ван употребе 1974. године. Одлуком градских власти, као и сва стара гробља у граду, заштићено је посебним актима.
На овом гробљу су између осталих сахрањени: Осиф Фа (1882-1971), учитељ и истакнути русински просветитељ и Јован Храниловић (1855-1924), свештеник, књижевник, а посебан значај имао је на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године, на којој је председавао.
Некада су се у овој улици претежно налазиле куће, али је незадрживи развој града довео до тога да су сада претежно заступљене вишеспратнице. Средња машинска школа и МУП Републике Србије – Полицијска управа Нови Сад, главни су топоними ове улице, али и читавог града.
У говору Новосађана, када хоће да кажу да се нешто налази у овој улици, често ћете чути: „То ти је код Машинске…“ или (помало неправилно, али опет довољно да се човек снађе) „То ти је код СУП-а…“
За неке је овај Булевар још једна широка и пространа улица, прошарана разноврсним садржајем за грађане свих узраста и срдачним суседима. Но, као и већина новосадских улица и она има да исприча неку своју причу.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
