Булевар кнеза Милоша једна је од главних улица у Новом Саду, а налази се у најуређенијем и плански грађеном делу града – Новом насељу. Ова улица некада се звала Булевар братства и јединства, а садашње име добила је почетком деведесетих година 20. века.
Настала је изградњом тада најмлађег дела града – Новог насеља, почетком осамдесетих година 20. века. Овај део града је тада био спојен са остатком Новог Сада само преко Футошког пута.
Ма колико то данас изгледало чудно, аутомобили су у то време овом улицом пролазили врло ретко, што би се жаргонски рекло: „сваке преступне године“. Зато је ова улица током летњих месеци служила више као корзо за шетњу, а не као саобраћајница.
Због ретког и готово непостојећег моторног саобраћаја, многи клинци из комшилука су управо ту научили да возе бицикли, јер је због широке улице било не могуће ударити у неког или нешто, а места за пад са бицикла је било довољно.
Када се овом улицом крене од Футошког пута, са десне стране налази се насеље Сателит, са својим старим зградама, које су грађене за смештај радника који су градили Ново насеље и њихових породица. Кварт новијих зграда, који се сада налази пре ових старих зграда грађен је касније, почетком деведесетих година 20. века.
Са друге стране улице налази се гаража Градског саобраћајног предузећа. Како су некада окосницу градског превозника чинили аутобуси на дизел погон, сваког јутра настајала је права еколошка катастрофа, када би се пре изласка на градске улице стартовала возила.
Током зимских месеци ситуација је била додатно закомпликовна чињеницом да је дизел моторе требало стартовати доста раније пре изласка у саобраћај и добро их загрејати. Како је зими ваздух иначе тежи, испарења из издува аутобуса су се задржавала релативно ниско, па је смог био свакодневница и сасвим нормална појава.
Срећом, сада већину возног парка градског превозника чине еколошки прихватљивија возила, па је и загађење неупоредиво мање.
Средином 2023. године у возни пар новосадског јавног превозника уведено је десет електричних аутобуса који су тихи и не испуштају штетне гасове, а једино што се чује када пролазе ови аутобуси јесте трење гума.
У наставку, поред комплекса градског превозника, некада се налазио расадник ЈКП „Градско зеленило“ и механизација овог предузећа. Када је предузеће пресељено са ове локације, остао је велики плац на којем је планирана стамбена градња.
На овом плацу, на углу Булевара кнеза Милоша и Јована Дучића, деценијама се налазио зелени даблдекер аутобус, који је некада био познатији као кафе „МБ бус“.
Док је још био у функцији кафића, налазио се код СПЕНС-а. Нека од нерешених дозвола кумовала је да овај јединствени угоститељски објекат заврши на ливади, на Новом насељу, тада у оквиру ЈКП „Градско зеленило“.
Колико је некада био атрактиван, толико је касније постао ругло читавог краја. Деценијама је олупина некадашњег дабл декера/кафића стајала напуштена на ливади. Иако је продаја више пута безуспешно оглашавана, није био заинтересованих купаца.
А онда је само наједном нестао. Претпоставља се да су га нови власници парцеле на којој је планирана висока стамбена зграда негде преместили или је исечен и продат у старо гвожђе.
Данас о постојању овог занимљивог угоститељског подухвата, али и суноврата сведоче још само старе фотографије.
Даље, у продужетку улице, у доба док је Ново насеље још било младо, са леве стране налазиле су се баште у којима су грађани узгајали парадајз, кромпир, лук и кукуруз.
За децу из околних зграда, ово је представљало прави рај, па осим што су повремено возили крос бициклима између баштица, неретко би се „послужили“ кромпиром или кукурузом, који би потом на логорској ватри испекли и у сласт појели.
Црни зуби од гарежи или болови у стомаку и непроспавана ноћ због поједеног пресног и недовољно печеног кромпира били су мала цена за тако велику авантуру.
Касније су на месту баштица никле нове стамбене зграде, чије су фасаде првобитно биле окречене различитим бојама, жутом или плавом, док су терасе биле у зеленој боји. Због тог „богатства боја“ читав крај је добио назив „Шаренград“.
У време изградње Шаренграда омиљена занимација и место за игру постале су зграде у изградњи. Од жице која је остала иза електричара и мало гуме из ластиша правиле су се праћке, од шрафова за скелу правиле су се прангије, између костура још недовршених зграда играле су се вије, а занимација оних најхрабријих била је скакање са првог спрата у велике наслаге песка.
Централно место Шаренграда, а слободно можемо рећи и Булевара кнеза Милоша, је мали трг – Тргић.
Тргић је дуго времена служио као паркинг станарима околних зграда, а данас је лепо уређена површина.
Реконструкција овог јавног простора спроведена је у јесен 2019. године, у оквиру пројекта Европска престоница културе, односно тргић је постао један од 46 „урбаних џепова” на територији града.
Постављено је ново осветљење, уместо досадашњих бетонских плоча посађено је зеленило, а обновљене су и пешачке стазе између њих.
Данас је овај простор грађанима на располагању у три целине, с денивелисаним површинама које се могу користити по избору.
Колико је ова улица некада била мирна и тиха, без густог саобраћаја, у толико је ситуација данас обрнута.
Када су пробијени нови путни правци према Детелинари и путевима који су повезани са ауто-путем, овом улицом почели су да рулају тешки камиони и шлепери, број возила се вишеструко повећао, а грађани околних зграда изгубили свој мир.
Због густог саобраћаја коловоз у овој улици је доста страдао, па је 2023. године уследила детаљна реконструкција Булевара кнеза Милоша.
Радови су трајали неколико месеци, а како би се у што мањој мери реметио саобраћај, били су подељени по фазама. Ово је уједно била прва овако детаљна реконструкција овог булевара од када је направљен. Због тешког теретног саобраћаја и велике фреквентности додатно је ојачана подлога испод новог слоја асфалта, замењени су дотрајали ивичњаци и обележена хоризонтална сигнализација.
Тако ће потпуно реконструисана улица моћи и у будућности да одговори на изазове које пред њу поставља економски развој и ширење града.
Без обзира на густ саобраћај, због ширине улице, пешачких и бициклистичких стаза са обе стране, Булевар кнеза Милоша представља део „шетачке руте“ око Новог насеља, па се у свако доба године могу видети пролазници.
На буку су се већ сви навикли, а ко током шетње пожели мало „да одмори уши“, довољно је да скрене у неку од попречних улица.
Булевар кнеза Милоша данас више није последња улица у граду, место где се завршавају зграде, а почињу њиве, већ један од важних путних праваца, од великог значаја за функционисање града.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
