Једна од оних помало заборављених улица, смештених мимо главних саобраћајних праваца, а која се протегла између новосадских Лимана II и III, је Булевар деспота Стефана.
Овакве улице претежно користи локални живаљ, док их се остали сете тек онда када због путарских радова или других разлога треба пронаћи алтернативну руту.
Према дефиницији, булевар је широка, добро уређена улица, најчешће окружена дрвећем, са по неколико возних трака за возила и исто тако широким пешачким стазама. У данашњим градовима су то широке улице које повезују или воде до неког важног дела града.
Из тог разлога остаје нејасно зашто се бивши Булевар Маркса и Енгелса, односно данашњи Булевар деспота Стефана назива булеваром, када се по свом изгледу не уклапа у дефиницију булевара. Да ли су ондашњи градитељи имали преамбициозне намере када је ова улица у питању, остаће непознаница.
Па ипак, у овој улици се могу пронаћи различити садржаји, због којих ова улица убрзано добија на значају и на велика врата се враћа на мапу Града Новог Сада.
На самом почетку улице налази се стадион ФК Кабела, једне од екипа са најдужом фудбалском традицијом у Новом Саду.
Ипак, ФК Кабел своје утакмице није одувек играо на овом месту.
Фудбалски клуб радника новосадске фабрике “Кабел” основан је у пролеће 1932. године, а име клуба које данас носи датира још од његовог оснивања. Клуб је основан уз помоћ фабрике, а од добровољних прилога самих радника купљена је опрема и направљено је прво игралиште, које се некада налазило иза бивше фабрике “Кулпин”.
Током окупације, односно 1941. године, клуб је претрпео ударе ван терена, тако да руководство клуба доноси одлуку о повлачењу из свих званичних такмичења. После рата, живот и рад Клуба, до 1948. године, одвијао се на игралишту „Еђшега“.
Након тога, на локацији данашње улице Народног фронта саграђен је терен без дозволе Града, управо за потребе ФК Кабела. Како дозволе није било, а простор је већ био намењен другим активностима, Кабелу је имовина одузета, а клуб је премештен управо на данашњу локацију.
Треба истаћи да се у то време, на месту данашњег стадиона налазило мочварно земљиште, које се чак две године третирало како би се оспособило за потребе фудбалског игралишта. Опет је у помоћ прискочила фабрика, која је обезбедила материјал, а од велике помоћи биле су и добровољне радне акције самих радника.
Ограда, трибине, помоћни објекти и реквизити кроз године су усавршавани, поправљани, преправљани и мењани, тако да данас, стадион поседује трибине капацитета од око 2.000 места, помоћни терен, кошаркашки и рукометашки терен, просторије клуба, али и ресторан.
Управо несвакидашња специфичност Кабеловог стадиона је ресторан „Соња“ који се налази у склопу западне трибине, његова башта директан продужетак гледалишта, а аут линија је само неколико метара од саме баште ресторана. Ресторан ради и током утакмица, па се уз пиће и храну може употпунити угођај гледања фудбалских утакмица.
У наставку улице, када се прође испод Моста слободе, са десне стране, у склопу Лиманског парка налази се и једини скејт парк у Новом Саду, где поред скејтера, прилику да покажу своје вештине имају и бајкери и ролераши.
„За своје место под сунцем“, заљубљеници у овај вид екстремних спортова су се изборили након вишегодишње борбе. Наиме, скејтери су се првобитно окупљали у центру града, на платоу, или боље рећи степеништу СНП-а, где су представљали „праву напаст“ за управу позоришта.
Прави мали рат је беснео између портира СНП-а са једне стране и скејтера са друге. Таман што би ови први разјурили ове друге и повукли се, ето скејтера опет, да изводе вратоломије са степеништа позоришта.
Компромисно решење је пронађено изградњом савременог скејт парка на садашњој локацији. Тако је решен вишегодишњи проблем, на задовољство обе стране.
Преко пута скејт парка налазе се остаци некадашње фабрике „Петар Драпшин“. Читав простор некадашњег фабричког комплекса данас је приведен новој намени, која је удахнула нови живот читавом простору и улици, отварањем Креативног дистрикта, Новосађанима познатијег под називом „Кинеска четврт“.
Настанак простора на коме се данас налази новосадски Креативни дистрикт био је 1921. године, када је одобрена продаја земљишта на Лиману браћи Крамер за подизање фабрике жице и станова за раднике. Након Другог светског рата, на овом простору пословала је фабрика „Петар Драпшин“, која се 1974. године преселила на нову локацију. Након тога овај део града постепено је постао оронуо и запуштен, а у напуштене фабричке радионице временом су се уселиле разне занатлије.
Почетком 2000-тих година овде су се налазила култна места за изласке и свирке – Route 66 и Club RST. За оне мало старије, љубитеље лаганије музике био је Club RST, док је за оне млађе и више жељне тврђег хард рок звука био клуб Route 66. Треба истаћи да су овде одржане неке од најбољих свирки које се памте у Новом Саду.
У приземљу зграда студентских домова „Проф. Живојин Ћулум” (Дом А) и „Цар Лазар” (Дом Б), налази су се ноћни клубови Клуб А и Клуб Б. Опет је сваки од клубова имао своје верне посетиоце, који су из неког разлога преферирали баш овај или онај клуб, иако су атмосфера, музика и посетиоци били мање више исти.
Данас је својеврстан чувар ватре клупског живота на овом месту Студентски културни центар Нови Сад (СКЦНС) „Фабрика“, која користи део простора за концерте, представе и друге догађаје.
Захваљујући двема титулама које је понео Нови Сад, Европска престоница културе 2021. и Омладинска престоница Европе 2019, Кинеска четврт је препозната као веома значајна, а недовољно искоришћена локација за културна дешавања у граду.
У склопу ревитализације Кинеске четврти, обимним радовима спроведеним током 2019. године урађен је face lifting ове улице. Тада су урађене нове пешачке и бициклистичке стазе, коловоз, места за паркирање, расвета, водовод и канализација, изграђена је црпна станица, извршено је хортикултурно уређење и постављање мобилијара и урбане опреме.
У другом делу улице, са њене парне стране налази се пространо двориште Основне школе „Жарко Зрењанин“, док се са њене непарне стране налази CrossFit клуб Баш челик, са својом несвакидашњом фасадом у виду хеликоптера који својим задњим делом вири из зграде.
Младалачка енергија којом одише Булевар деспота Стефана окупља све оне суграђане, различитих интересовања, који у њој проналазе забаван и креативан садржај.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
