Да ли знате какве везе имају Благоје Паровић и Џон Ленон? Одмах бисте рекли „Апсолутно никакве!“, осим ако знате за догађај из 2001. године.
Наиме, тада су ондашње градске власти одлучиле да назив улице која је до тада носила име по шпанском борцу, замене ливерпулским рокером.
Мало је рећи да је оваква одлука одмах наишла на отпор становника ове улице, претежо насељене пензионисаним војним лицима, те је одмах уследио прави мали рат изеђу локалаца и градских власти.
Таква одлука неће проћи!
За борбу против надлежних који су дошли да поставе таблу са новим називом улице поједни станари су се одлучили за мотке, а други за енциклопедију.
И једна и друга група времешних станара била је чврсто решена да властима објасни ко је био Благоје Паровић и да таква одлука неће проћи.
Нове табле су одмах након што су постављене скинуте од стране грађана, а градске власти су немајући куд, повукле своју одлуку о преименовању Улице Благоја Паровића. На ову одлуку се, додуше, чекало готово четири године (2005.), али је врло вероватно да нико од станара ове улице није мењао личну карту због промене назива улице.
Од обућара до политичког комесара. Ко је био тај Благоје Паровић?
Благоје Паровић је био готово једнако контроверзна личност као и Ленон, само у свом кругу деловања. Наиме, овај по занимању обућар, био је истакнути комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.
Са позиције члана Политбироа га је сменила Коминтерна у јануару 1936. године. Разлог смене била је афера са званичницом Совјетске амбасаде у Будимпешти, која се сматрала за кршење конспиративних правила како партије, тако и амбасаде.
Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон „Ђуро Ђаковић“, састављен од добровољаца из Југославије.
У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде. Погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде.
Никада ништа није доказано
Једна од контроверзи везана за Паровића су и околности његове погибије на ратишту у Шпанији, као и умешаност Јосипа Броза Тита.
Ове фантастичније теорије завере представљају Јосипа Броза Тита као главног кривца за смрт Паровића, јер га је наводно сматрао за највећег ривала у преузимању руководства партије. Никада ништа није доказано.
Улица зеленила и мурала
Данас је Улица Благоја Паровића једна од оних мирних споредних уличица, са обиљем зеленила.
У непосредној близини, током 2021. године на иницијативу Удружења грађана „Кутак Лиман 2“ уређена је зелена површина која се ту налазила и претворена у паркић.
Занимљиво је да се приликом поплочавања стаза водило рачуна, па су радови извршени преко већ утабаних стаза насталих од пешака, те се тако избегло накнадно гажење и оштећење зелене површине. Осим тога, постављене су клупе и справе за рекреацију, посађени су дрвореди, цвеће и ситно жбуње.
Тако је и Лиман 2 добио адут да може да се похвали својим парком. Малим, али све једно парком.
Осим парка, на иницијативу Удружења грађана „Кутак Лиман 2“ у читавом кварту у договору са комшијама осликано је неколико лепих мурала, а један се нашао у Улици Благоја Паровића на згради са кућним бројем 9Ц.
Овај мурал посвећен је једном од од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине 19. века и градоначелнику Новог Сада – Светозару Милетићу.
„Побркана“ улица
Као што су многи достављачи и таксисти имали прилике да осете на својој кожи, ова улица је мало „побркана“, па ни навигацијони уређај често није од помоћи.
Наиме, у Улици Благоја Паровића зграде са кућним бројевима 1 и 3 су на једном крају улице и не изгледају као да припадају овој улици, кућни бројеви 5 и 7 не постоје, а до улаза у зграде са кућним бројевима 9А, 9Б и 9Ц се долази кроз високи хаустор из Улице Бошка Бухе. Једино се за улаз у зграду са кућним бројем 9 може рећи да је на правом месту, али и њега често омаше, јер је заклоњен мноштвом зеленила.
Мала улица са великом причом
Што се тиче учесника „комшијског устанка“ против одлуке градских власти, време је углавном већ учинило своје, па је дошло до смене генерација и становника.
Становати на Лиману 2 је одувек била ствар престижа, па су некретнине у овој улици, од којих неке потичу из половине шездесетих година 20. века и даље врло атрактивне.
Млађи и не памте ову побуну и вероватно би чак и са одобравањем прихватили промену назива ове улице. Но, за сада нема назнака да би до тога могло да дође.
Стога остаје занимљива прича о једној малој новосадској уличици.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Zvanično najduži bulevar u Novom Sadu: Bulevar Evrope (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
