Леска је веома значајна врста језграстог воћа чији плодови су врло цењени на тржишту.
Језгро лешника у хемијском погледу представља извор великог броја корисних једињења као што су уља, беланчевине, угљени хидрати, минералне материје и витамини.
Велика нутритивна вредност омогућава константан пораст потражње и потрошње, пре свега од стране кондиторске индустрије, док се мања количина ових плодова користи за свакодневну потрошњу.
Поред исхране, лешници налазе широку примену и у козметичкој и фармацеутској индустрији.
Улагања наспрам добити занемарљива
Колика је била занемареност ове воћне врсте говори и податак да се за њу нису ни водили статистички подаци, објашњава наш саговорник и додаје да се уз правилну оцену агроеколошких услова, коришћењем најквалитетнијег садног материјала и примену савремених агротехничких мера може остварити успешна производња лешника.
“Улагања за подизање једног хектара засада леске крећу се око 5.000 евра, рачунајући припрему земљишта, набавку садница, садњу и систем за наводњавање ако постоји извор воде. Сматра се да је за једну просечну породицу површина од пет хектара довољна за обезбеђење егзистенције. Први приноси обично су у трећој, четвртој години, у зависности од тога да ли се користе једногодишње или двогодишње саднице за подизање засада, а пун род у деветој и десетој години”, каже наш саговорник и напомиње да је животни и експлоатациони век леске знатно дужи од других воћних врста, чак до 70, 80 година.
При избору сорти треба водити рачуна о захтевима тржишта
И поред вишеструке и велике привредне вредности лешника у Србији постоји велики раскорак између стварних потреба за плодовима ове воћне врсте и стања те производње, без обзира на постојање могућности да се они производе у знатно већој мери, захваљујући пре свега погодностима агроеколошких услова.
Турска заузела примат у производњи лешника
Низак садржај воде у језгру, које је заштићено љуском, омогућава знатно боље и дуже чување плодова од плодова других воћних врста.
Толерантност према агроеколошким условима, рентабилна производња и повољна цена на тржишту утицали су да леска у главним произвођачким земљама пређе из екстензивне у интензивну производњу.
“Турска је највећи произвођач са око 70 одсто светске производње, следи Италија са 15 одсто, Шпанија са нешто више од два одсто, Америка са нешто мање од два одсто, док на остале земље отпада око пет одсто”, наводи Опарница.
Леска добро рађа и на подручјима са континенталном климом
Иако је леска воћка топлијих подручја она може веома добро да успева и редовно рађа и на добро одабраним подручјима са континенатлном климом.
Најбоље резултате леска постиже у подручјима у којима је средња температура ваздуха изнад 9,5 степени Целзијуса.
Леска у току биолошког зимског мировања подноси температуре до минус 25 степени и од свих воћних врста најраније почиње вегетацију, а у топлијим подручјима може да цвета и у јануару, објашњава професор Пољопривредног факултета.
Поред влажног земљишта леска тражи и високу релативну влажност ваздуха у току вегетационог периода од 60 до 70 одсто. Оптимална надморска висина за гајење је од 200 до 500 метара.
И поред тога што успева на различитим земљиштима, експозицијама и надморским висинама, при избору локације за подизање засада леске треба обратити пажњу на важније еколошке факторе.
Најповољнија експозиција за леску је североисточна, северозападна, западна па и северна где је влажност земљишта и ваздуха већа. На надморским висинама преко 600 метара засади се могу подизати и на југоисточним и југозападним положајима.
