Обично када се човек присећа периода из свог детињства, неизоставан део тог присећања свакако јесу и укуси који су му пружали задовољство у тим годинама.
Кроз више студија је доказано да када смо деца, конзумирамо највише слаткиша и грицкалица, можда управо због тога многи називају детињство „најслађим данима“.
Ипак за одређене посластице везане су и одређене успомене, када нам другар или другарица купи жваку она има нешто бољи укус него када је сами купимо, као и онај сладолед за који смо штедели и скупљали кованице у нашој „касици прасици“. Такође слаткише које нам бака купује су увек били посебни.
Некада би грицкалице и слаткиши служили, као лек за бол (када разбијете колено па добијете Чупа чупс лизалицу као утеху) или стимуланс за храброст (Пез бомбоне директно из Спајдерменове главе у чекаоници зубара).
Дакле сваки од ових малих ужитака, има своју успомену и иако та на пример жвака, за неког није ништа друго него парче слатке гуме умотане у целофан, а за нас је много више од тога.
Због тога слаткиши и грицкалице у којима смо уживали као деца, могу изазвати најдубље облике носталгије.
„Чунга Лунга“ жваке у облику цигарете
Ах цигарета, вечни симбол света одраслих. Када би је отац запалио, било би ти јасно, зашто је он тај који одређује када мораш да ручаш, лежеш у кревет, переш зубе…
Ипак том свету би могао да припадаш бар на секунду када повучеш један „дим“ из жвакаће цигарете, пре него што је ставиш у уста.
Иако не би уживао/ла у горе наведеним овлашћенима свог оца, било је нешто посебно у пућкању ове цигаре од чистог шећера.
„Степ“ сокови
Иако су неретко имали укус детерџента за судове, увек су били боља алтернатива од воде.
Кесица је коштала само пет динара, тако да са флашом воде, напуњеној на чесми у крају и једном кованицом, читава фудбалска репрезентација кварта је могла да се освежи.
После фудбалског боја, екипа која би изгубила сносила би „трошкове“ овог сладуњавог освежења, а када би се потрефило да неко има новчанице и од десет и двадесет динара, срећи не би било краја.
Њамб коцкице
Признајте, сви смо волели више оне „црвене“ преливене чоколадом.
Вероватно у компанији „Њамб“ нису ни сами слутили да ће једноставно пресецање наполитанки у коцкице, достићи такве епохалне успехе.
Има нешто у тој коцкици, да ли што заварава тебе (и твоје родитеље), да си појео „само мало“ или то што се зубима тако лако скидају коре од којих су изграђени нивои коцкице, да нам допушта да их једемо на најразличитије начине.
Карамел бомбоне
Смртни непријатељи свих пломби за зубе. Нешто у чему су уживале и генерације 60-тих година.
Ове лепљиве посластице, биле су парадокс, сваке зубарске ординације. За нас младе прождрљивце, који би умели да поједемо и 10 бомбона у року једне минуте, биле су нешто попут забрањеног воћа у рају.
Са тим да су наравно бомбоне далеко од воћа, а зубарска ординација још даље од раја, али још увек се поставља питање, зашто би их ставили у своју чекаоницу, када управо уништава продукт њиховог рада?
Ипак ни мајкино „срам те било“, након што зубар констатује да смо пред сам улазак у ординацију кришом ставили једну уста, није било довољно да исто не поновимо и следећи пут.
„Рум касато“
Омиљени пират вашег детињства није био капетан Кука, већ мистериозни гусар са паковања „Рум касата“. Слаткиш у којем су уживали и још увек уживају и одрасли и деца.
Филм не може да се погледа без „Касата“, а будући да у паковању има „само“ шест комада, обично се вече не заврши без бар две, три кутије кремастог слаткиша.
Флипс
Вероватно и најбесмисленија грицкалица коју смо конзумирали као деца, осећаш се буквално као да једеш ваздух.
Ипак ништа то нема везе, јер када мајка изручи то у највећу чинију у кући и стави пред тебе и твоје другаре, то изгледа као неисцрпна залиха грицкалица.
Док је чишћење тастатуре од компјутера, после мрвица које су запале између слова, права ноћна мора, ипак никад не одбијамо ову крајње „заразну“ грицкалицу.
„Чупа Чупс“ лизалице са жваком
Иако једно од скупљих посластица са листе слаткиша, када би напунили касу (скупили 35 динара), јасан је био избор – полица поред касе и највећа лизалица у радњи.
Зашто? Па зато што, када полижеш лизалицу испод имаш и жваку! Сада што је та жвака можда и најгора коју си жвакао у животу, мање битно.
Добио си две ствари, по цени једне! Омиљени слаткиш будућих предузетника.
Сладоледи
Неки чекају лето због мора, провода, дугих дана, сунчања и купања на плажи, али будите искрени, као деца сви смо се највише радовали сезони сладоледа.
Можда и најупечатљивији слаткиши свих генерација. Поготово што се могу направити топ 10 листе, сладоледа сваке генерације још од 50-тих година.
Да ли сте „олдскул“ сладолеџије па се сећате „Пекабела“ сладоледа или сте припадници „новије генерације“, па су вам „Цмок“ и „Лени“ обележили детињство су заправо најбоље одреднице ваших генерација.
Ипак мора се наговестити да су оне компаније, које су уз ледени ужитак поклањале и неке колекционарске предмете (најчешће сличице) „завадили“ више деце него изумитељи кликера.
Прави кланови су се правили пред почетак Светских првенстава у фудбалу и јеле су се енормне количине сладоледа само како би ви и ваши пријатељи сакупили све репрезентативце ваше земље.
Притисак је био превелик, иако се теби тог дана можда није јео сладолед „Гол“ за ужину, већ „Пуж“ пециво из пекаре, ниси могао да изневериш своје другаре и ускратиш шансу да извучете сличицу Николе Жигића.
Ово су само неки од слаткиша и грицкалица у којима су генерације деце уживале.
Свако у зависности од места становања, година, друштва па и образовања има своје фаворите, чији укус их и дан данас подсећа на: вожњу првог бицикла, шетње парком са баком и деком, играње малог фудбала у дворишту и прву симпатију у обданишту.
Преузмите андроид апликацију.
