У Украјини се данас слави Дан независности, као сећање на 24. август 1991. године, дан када је усвојен Закон о независности.
Тог дана 1991. године Врховна рада (скупштина) објавила је независност Украјине.
Претходно је Врховна Рада 16. јула усвојила Декларацију о суверености, по узору на истоветан чин Врховног совјета Руске федералне јединице.
Њоме је наглашено право на самобитност, самоопредељење, као и супериорност украјинских правних одредби у односу на друге, односно совјетске.
Обично се узима да је преломни моменат читавог процеса био покушај пуча у Москви 19/21. августа 1991., када је група представника тврде линије покушала да обори Михаила Горбачова, који је доживаљаван као главни кривац за дестабилизацију совјетске државе, па и за процес дезинтеграције који је увелико био у току, пре свега у прибалтичким републикама, а онда и другде, на Кавказу, делом чак у Централној Азији, у Украјини, а на крају Јељциновим потезима и у самој Москви.
У склопу читавог процеса у Украјини је одржан референдум 1. децембра 1991, а велика већина, чак 92 процента изашлих, изјаснили су се тада за сувереност, односно одобрили су Закон о независности од 24. августа 1991. године.
Референдумско питање је тако и гласило „Да ли потврђујете Акт о проглашењу независности Украјине?“.
Према тада објављеним подацима, на референдум су изашла 31.891.742 уписана бирача, односно око 84 одсто, а 28.804.071 се изјаснио за независност. што значи 92,3 од оних који су гласали.
Паралелно су одржавани и председнички избори на којима је победио Леонид Кравчук, претходно челник Врховне раде.
Сутрадан, 2. децембра, Борис Јељцин, председник Руске СФСР, признао је Украјину као независну, а Михаил Горбачов је у телеграму подршке нагласио наду у „формирање савеза независних држава „.
Неколико дана потом, 8. децембра 1991., лидери Русије, Украјине и Белорусије, Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевић, у Бресту, односно Бјеловешкој шуми, потписују акт којим се Совјетски Савез распушта.
Предвиђено је да ће надаље постојати Заједница независних држава, дотадашњих чланица Совјетског Савеза.
За званични датум нестанка совјетске државе узет је 26. децембар 1991. године.
Од тада, 24. август у Украјини је прихваћен као Дан независности и као такав обележава се сваке године пригодним манифестацијама.
Раније је украјинска дијаспора, политички емигранти, славила 22. јануар, када је 1918. проглашена Украјинска Народна Република, као Дан независности.
Историјиски, из наслеђа средњовековне Кијевске Русије израсла су сва три савремена велика источнословенска народа.
Термин Украјина првобитно се помиње у једном спису с краја 12. века и подразумевао је област Перејаслав, једну од кнежевина у саставу Кијевске Русије, источно и југоисточно од Кијева.
У 16. веку, када тај назив улази у ширу употребу, он је подразумевао област Запорошких козака, појас према Кримским Татарима и Турцима на југу.
Потом је коришћен, неформално, за област око Кијева.
У совјетско време, посебно последњих деценија, међу украјинским научницима актуелно је тумачење према којем изворно значење речи Украјина није погранична, војна зона, него – област, зона, провинција, крај око нечег.
Према њиховом разумевању, првобитна етимологија је била наметнута од стране руских аутора, код којих постоји теза да та реч изворно значи рубну, пограничну зону, без упућивања на конкретан географски простор.
Током 17. и 18. века Русија је поступно, ратујући и са Татарима са Крима, односно Турцима, и са Пољском, заузела, или по другом тумачењу ослободила, готово читаву данашњу Украјину.
На самом крају 18. века, 1783. припојила је и Крим, а потом је, као последица деобе Пољске, 1772, 1793. и 1795, западна граница Русије постао Брест, данас погранично место Белорусије и Пољске.
На делу који је приликом деобе Пољске припојен Аустрији, бечки двор образовао је Галицију, односно Краљевину Галицију и Лодомерију.
Источни део аустријске Галиције настањивали су већином Украјинци и управо на том простору поступно је грађен нов украјински идентитет, који се ограђивао од ма какве идентификације с Русијом.
У време царске Русије званични став је био да су Украјинци Малоруси, део руског народа, док су данашњи Руси називани Великорусима.
Савремена Украјина образована је као једна од република у оквиру новообликованог Совјетског Савеза.
Претходно, новембра 1917. проглашена је Украјинска народна република, која је јануара 1918. прокламовала пуну самосталност.
Националну заставу Украјине, каква се данас користи, првобитно је истакла једна скупштина Украјинаца или Рутена, одржана у Лавову, у аустријској Галицији 1848. године.
Галиција је, међутим ,по Првом светском рату, односно по окончању рата између Пољске и Совјета, остала у саставу Пољске, као и западни делови Волиније и Подолије.
Коначне западне границе Украјина ће добити после Другог светског рата када су јој припојене територије источне Галиције, са средиштем у Лвову (Лавов, немачки Лемберг) од Пољске, као и северни део некадашње аустријске Буковине, са Черновицом, укључући крајњи север и јужни приобални појас Бесарабије, која је у међуратном периоду била део Румуније.
Украјини је тада прикјучена и Закарпатска област, са средиштем у Ужгороду, позната и као Рутенија, која је историјски била део Угарске, а у међуратном периоду Чехословачке.
Актуелни рат са Русијом, укључујући територијалне спорове, почев од Крима, посебно је подигао националну свест Украјинаца, поред вековне, неспорне, свести о блискости.
Zelenski povodom Dana nezavisnosti: Ukrajina će samostalno odlučiti kako da živi
Преузмите андроид апликацију.
