Свако зна колико је опасан по себе и друге.
На улицама и путевима је све више аутомобила, а самим тим и све више возача, а многи од њих нису свесни да одређени здравствени проблеми могу да утичу на њихову способност да безбедно управљају возилом.
Лекари упозоравају да би сви возачи требало да знају какво им је здравље јер им тело шаље сигнале које не би смели да игноришу.
Специјалиста медицине рада и спорта Дамир Мемић зна због којих здравствених дијагноза он не би сео за управљач аутомобила без лекарског одобрења.
Пет дијагноза које највише утичу на способност безбедне вожње су акутне психозе, срчане аритмије са несвестицом, епилепсија, последице срчаног и можданог удара али и катаракте.
Акутне психозе и друге врсте психоза
Реч је о психотичним стањима слика у глави са погрешним доживљајем реалности и уверености у нешто, што у њој нема упориште. За ову болест су карактеристични осећај прогањања, посматрања, губитак мотивације, социјална повученост и гласови који не постоје.
Оболели имају осећај да им се нешто смешта, а узроци су генетика, стрес, али и друга ментална обољења. Психоза се лечи антипсихотицима, а успех зависи од узрока, типа обољења, сарадњи болесника и комбинације метода лечења. У сваком случају, возачи са психозом су опасност на путу за себе и друге.
Срчане аритмије с несвестицом
У овом случају, ради се о убрзаном или успореном, тј. неправилном раду срчаног ритма. Аритмија има више врста, а када је све у реду, срце куца од 60 до 100 пута у минуту.
Уколико у стању мировања особа има преко стотину откуцаја у минуту, ради се о тахикардији, а уколико је та бројка нижа од 50, болесник пати од брадикардије.
Врло озбиљна је и изненадна пароксизмална суправентрикуларна тахикардија, која почиње и завршава се нагло. У зависности од узрока и тежине болести, аритмија се лечи лековима или уградњом електростимулатора.
Епилепсија
Реч је о болести чији напади са поремећајем свести или без њега остављају ожиљке на мозгу. Клиничка слика, у зависности од врсте напада, обухвата трзање, грчење, извијање главе, врата и очију, па до пене на устима.
Возачима са овом болешћу чак и аблендовање може изазвати нападе, као и звукови. Болест мора да се стабилизује да би таква особа могла да учествује у саобраћају, а лечи се антиепилептицима, па чак и хируршки.
Катаракта
Сива или старачка мрена је једна од најчешћих болести ока с којом се суочавају старије особе. Уколико оштрина вида падне испод 50 посто, јавља се замагљен вид.
Узрок су траума, дијабетес, старење, а најчешће се појављују после 50. године. За такве возаче је посебно опасна вожња у сумрак и ноћу.
Последице срчаног и можданог удара
Честе главобоље, замагљен вид, ошамућеност и дезоријентисаност претходе проблемима са високим крвним притиском и пролазним исхемијским нападом, који могу да доведу и до краткотрајне одузетости, па чак и до можданог удара.
Бол у левој руци, гушење, стезање у грудима, као и пробадања око срца су клиничка слика опасних кардиолошких проблема, који након инфаркта морају да се регулишту како би могло да се седне за управљач.
Преузмите андроид апликацију.
