Грађани већ знају под којим се лажним именима представљају преваранти који их остављају без пара и летовања на мору. Те податаке размењују на друштвеним мрежама. Знају за Слађана који вара већ две године, а пријављују и неке за које кажу да су препреденији. Колико су поуздане апликације и сервиси за резервацију смештаја у страним државама и могу ли преварени грађани то икоме да пријаве?
Ако летовање на мору заказујете преко друштвених мрежа, може вам се десити да уместо на кревету, морате да спавате на плажи. Из Националне асоцијације туристичких агенција Јута кажу да је такво резервисање врло ризично и да се сваке године дешава да неки туристи који закажу летовање преко мрежа, дођу у непостојећи смештај.
„Годинама уназад понављамо да путем друштвених мрежа и других информационих система који најчешће подсећају на оне најпознатије, а то нису, долази до таквих непријатних ситуација. Ми знамо да их има неколико десетина сваке године, тај број је сигурно и неколико пута већи јер велики број људи не жели да се зна да су направили такву грешку и једноставно пређу преко тога или се евентуално обрате МУП-у“, каже директор Јуте Александар Сеничић.
Треба имати у виду да наш Закон о туризму не може да помогне када је договор остварен са особом из иностранства.
„Уколико уговарате са странцима, онда подлежете законима те земље где се налази онај са којим сте уговорили услове путовања. Инсистирамо на томе да се то ради преко оних који имају лиценцу, јер ћете на тај начин остварити своја права“, истиче Сеничић.
Једино тако можете бити сигурни у релативно брзо и ефикасно решавање проблема. Без тога, компликације су веома извесне.
„Имамо велики број позива људи који су на овај или онај начин уплатили и нису добили уопште или су делимично добили оно што је требало. Најчешће се на друштвеним мрежама појављују слике које не да нису верне оригиналу, него да се ради о потпуно другачијим вилама, кућама, апартманима у односу на оно што се на лицу места даје. И у тој ситуацији ни ми, нити било ко из Србије не може да помогне јер то је сад већ неки лични уговорни однос“, објашњава Сеничић.
Прва адреса где би оштећени требало да се јави је Туристичка инспекција, али ипак треба бити реалан јер нико не гарантује успех. Најчешће, преваранти након уплате искључе телефон, баце картицу и до њих је практично, чак и за инспекторе, немогуће доћи.
„Јако тешко, јер постоје различити аранжмани, односно различите врсте плаћања где се путници наводе да доносе новац на руке, да не постоје трагови плаћања, тешко је доћи до администратора страница, не можемо да дођемо до физичког лица које је организатор нити можемо да ступимо у контакт с њим. Самим тим до тада већ знамо да нема лиценцу“, истиче Дуња Ђенић, помоћница министра у Сектору Туристичке инспекције.
Најбоља заштита у овом случају је сарадња са лиценцираном туристичком агенцијом. Сваки други вид организације може потенцијално бити превара и непријатност, а на одмору то никоме није потребно.
Преузмите андроид апликацију.
