У Београдском региону лане је живело 24,7 одсто од укупног броја грађана Србије а учешће главног града у националном бруто-домаћем производу (БДП) износило је 42,1 одсто, наводи се у најновијој публикацији Републичког завода за статистику, Региони у Србији.
У Београду је била и највећа просечна зарада без пореза и доприноса, 82.132 динара а према Анкети о радној снази стопа запослености износила је 52,5 одсто а стопа незапослености 8,8 процената.
Удео становника Војводине у укупном броју грађана републике износио је 26,7 одсто, дакле два процента више него у Београдском региону, док је њихово учесће у БДП било знатно мање него Београђана – 25,6 одсто.
Просечна нето-плата у северној српској покрајини је била мања за скоро 20.000 динара него у Београду и износила је
62.494 динара.
Према Анкети о радној снази стопа запослености у Војводини била је 49,3 одсто а незапослености 9,5 процената.
Подаци за регион Шумадије и Западне Србије показују да је учешће становника овог региона у укупном броју грађана Србије износило 27,3 одсто, удео у националном БДП-у за 2020. годину 18,3 одсто.
Такође и да је просечна зарада без пореза и доприноса износила 55.901 динар, стопа запослености 48,7 одсто а незапослености 12,6 процената.
У региону Јужне и Источне Србије живело је 21,2 одсто од укупног броја становника Србије а удео овог региона у државном БДП-у за 2020. годину износио је 14 процената.
Просечна нето-плата лане је била 57.551 динар, стопа запослености 43,2 одсто а незапослености 13,6 процената.
Преузмите андроид апликацију.