Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Михаило Весовић је рекао да Србија данас третира само девет одсто отпадних вода
Србији на путу европских интеграција предстоји огроман инвестициони циклус у сектору заштите животне средине.
Oчекује се да ће инвестиције у третман отпадних вода у наредних 20 година достићи 20 милијарди евра, речено је данас на Пословном форуму у организацији Привредне коморе Србије и Амбасаде Израела.
На форуму “Пречишћавање вода и ефикасно управљање отпадним водама”, коме је присуствовао и амбасадор Израела у Србији Јахел Вилан.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Михаило Весовић је рекао да Србија данас третира само девет одсто отпадних вода, од тога само три одсто се третира на еколошки прихватљив начин.
Трансформација из више углова
Весовић је навео да је Србија прихватила “зелени договор” као један од најважнијих европских стратешких договора.
Он је на форуму где су се чула израелска искуства у тој области рекао да многе компаније у Србији очекује огроман посао и улагање великих средстава у област пречишћавања вода.
Такође да могу наћи и партнере из ЕУ и Израелу, чија искуства могу много да олакшају и омогуће бољи начин и приступ финансирању оваквих пројеката.
Навео је да третман отпадних вода само у градским и општинским колекторима за пречишћавање отпадних вода данас није више довољан, него да је потребно да компаније претходно третирају индустријске отпадне воде, а затим је неопходан још један третман у општинским и градским колекторима.
Аутоматизација тог процеса је на високом нивоу и захтева нова знања и нове технологије, али потребно је и да се прошири знање самих компанија шта је то што је опасно у њиховим отпадним водама, на који начин то може да се третира и најбрже, најефикасније и најјефтиније да се решава.
Највећи изазов је вода
Сматра да ће успоравајући фактор у том послу бити недостатак потребне инфраструктуре, и да је ту потребна сарадња и са државним органима и са локалном самоуправом.
– Очекујемо велики прилив и подршку средстава из међународних финансијских институција, из ЕУ кроз претприступне фондове и свега оног што је опредељено за “зелену агенду” за Западни Балкан – рекао је Весовић.
