Државни секретар Министарства заштите животне средине Сандра Докић изјавила је данас да се у Србији рециклира 17,7 одсто отпада, од кога се касније, између осталог, могу правити сапуни, биоразградиве кесе и делови за аутомобилску индустрију.
Нагасила је да различите акције, као што је „Чеп за хендикеп“ показују да су грађани веома заинтересовани да допринесу процесу рециклаже.
Грађани су спреми да рециклирају ако имају услове за то, рекла је Докић за Тањуг и додала да ту чињеницу, осим акције у којој грађани скупљају чепове у хуманитарне сврхе, а у којој су им обезбеђене кутије где могу да их остављају, показује и пројекат „Одвајамо“ које је министарство спроводило у четири региона односно у 17 јединица локалне самоуправе.
„Министарство је спроводило пројекат ‘Одвајамо’ у четири региона у 17 јединица локалне самуправе где смо видели да су наши грађани заиста спремни да одвајају отпад који касније треба да се рециклира ако за то имају услове. Да бисмо све то успели морали смо да обезбедимо адекватне канте и контејнере, возила само за ту врсту отпада и да спроведемо кампању којом бисмо им све објаснили“, рекла је она и нагласила да је пројекат последњих месеци показао да је у тих 17 јединица месечно рецилирано и више од 700 тона отпада.
Како каже у Србији не мањкају иновативне идеје, а мале и велике компаније спремне су да помогну иновативним решењима заштити животне средине.
„Од новина се праве оловке и бојице, од отпадног јестивног уља сапуни, од био разградивог отпада, као што је кромпир, био разградиве кесе које ће бити пријатељи животне средине и ако остану у природи служе као вештачко ђубриво, а разграђују се уз воду и одређену темепературу“, рекла је Докић и додала да велики број иновација показује да свест о отпаду, као једном од ресурса расте, што је оно чему Влада Србије и компаније у земљи стреме.
Према њеним речима, у Србији је отворено доста фирми које се баве рециклажом, за коју се највише прилкупљају папир, картон, отпадне гуме, метал – алуминијум, а сада све више и текстил.
„Важно је да највећи обухват рециклираног материјала можемо да добијемо кроз комунални отпад – папир, картон, пет и мет, који имају највећи потенцијал, док опасан отпад електронски и електична опрема, акулмулатори, имају комплексније и захтевније поступке управљања и рециклаже“, рекла је она и додала да се од тих производа папир може рециклирати седам пута, а да не изгуби на квалитету.
Од гуме се праве стазе за игралишта, точкићи, од пластике намештај и делови за атуомобилску индустију, од отпадних јестивих уља сапуни, рекла је она и нагласила да је важан и грађевински отпад који се може користити у јако великом проценту чиме се смањује притисак на природне ресурсе.
Резултати рециклаже у Србији, који износе 17.7 одсто нису задовољавајући ако се упореде са онима у ЕУ, рекла је она и додала да је и Немцима било потребно 20 година да постигну резултате које сада имају.
„Ако наше резултате поредимо са ЕУ рециклажа није на задовољавајућем нивоу. ЕУ је много амбициознија, код њих је тај проценат дупло већи. Себи су поставили циљ да до 2025. године, а који ће важити за све чланице, достигну ниво од 55 одсто рециклаже“, рекла је она и додала да Србија прати стандарде ЕУ.
Према њеним речима, свесни смо да нам за тај проценат рециклаже треба време, јер је потребно успоставити и изградити регионалне центре, успоставити одвајање отпада где ће грађани у својим кантама и контејнерима моћи да одвајају отпад који има потенцијал за рециклажу.
У овом моменту, како је навела, у Србији постоји 56 јединица локалне самоуправе које су успоставиле одвајање отпада, а да 31 рециклира и отпад који има употребну вредност.
Od sutra prijava za jednokratnu pomoć od 10.000 din za svako dete do 16 godina
Преузмите андроид апликацију.
