У Србији тренутно послује 740 фирми које се искључиво баве препродајом увозне, ношене гардеробе, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР).
Вероватно је да би их у коначном збиру било много више – најмање хиљаду да постоји званичан списак свих оних који су протеклих година ушли у тај, рекло би се, све уноснији посао.
„Могуће је да их има и више, али код нас се региструје једна, претежна делатност. Фирме, такође, имају могућност да се баве осталим пословима која су законом дозвољени“ наводе у АПР-у. У Управи царине међутим нисмо успели да добијемо податак о количинама те робе која се у Србију увози из Аустрије, Немачке или Италије – одакле одбачена одећа најчешће стиже на наше тржиште.
Из регистра АПР-а види се да их је последњих година највише отворено у Београду, Новом Саду, Шапцу, Нишу и Зрењанину. Али и то да практично не постоји место у Србији које нема бар једну овакву продавницу. Тако прилику да се снабдеју половним комадима гардеробе имају и потрошачи из: Жагубице, Сврљига, Ражња, Лебана, Србобрана, Мионице, Крупња.
Јасно је да пословну политику предузетника диктирају животни стандард и мале плате јер многи једино у овим радњама (са изузетно ниским ценама) имају прилике да сезонски обнове гардеробу. Све је више трговаца који нуде и одећу за децу па се тако у секондхендима облаче читаве породице.
Карактеристично је да су секондхенди раније код нас отварани на периферијама и у неугледним локалима, делом због мањег промета, а више због нелагоде људи принуђених да се облаче у овим радњама. Данас трговци имају интереса да плаћају високе закупнине на одличним локацијама у центру града, што одавно није необично ни у свету.
Милан Кнежевић, власник „Модуса”, међутим упозорава да су због увоза половне одеће на губитку и држава и домаћи произвођачи. Али, како каже, и грађани који, иако имају користи јер купују јефтину често и фирмирану одећу, нису сигурни да ли је она дезинфикована и одакле долази.
Преузмите андроид апликацију.
