Предлогом закона о буџету за 2024. годину, који се налази на дневном реду данашњег заседања Скупштине Србије, предвиђени су укупни приходи од 2.040,9 милијарди динара, што је за 136,9 милијарди динара, односно 7,2 одсто, више у односу на износ прихода који је предвиђен ребалансом буџета за ову годину.
Расходи буџета су планирани у износу од 2.238 милијарди динара, што је за 5,0 одсто више од суме из ребаланса буџета за 2023. годину, тако да је предвиђен фискални дефицит буџета од 197 милијарди динара, односно 2,2 одсто БДП и нижи од планираног дефицита за ову годину, који је ребалансом пројектован на 2,8 одсто БДП.
Из Владе Србије су навели да је предложени буџет развојни, што подразумева наставак високих улагања у капиталне инвестиције и изградњу ауто-путева, брзих пруга, школа, болница, као и наставак политике повећања плата и пензија и заштите животног стандарда грађана.
Пројектована стопа привредног раста за 2024. годину, према процени Министарства финансија, износи 3,5 одсто БДП, јавни дуг сектора државе пројектован је на 51,7 одсто БДП у 2024. години, што је далеко мање од 60 одсто, колико је дозвољено споразумом из Мастрихта.
Предлогом буџета предвиђено је да, почев од 1. јануара следеће године, пензије у Србији буду веће за 14,8 одсто, плате у јавном сектору за 10 одсто, а минимална зарада за 17,8 одсто.
Како се терет повећања минималне зараде не би потпуно пренео на послодавце, од следеће године је планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде за 15,1 одсто, са 21.712 на 25.000 динара.
Предлогом буџета је за капиталне инвестиције опредељено 598,8 милијарди динара, односно 6,8 одсто БДП.
На дневном реду Скупштине Србије налази се 60 тачака, међу њима је и недавно потписани Споразум о слободној трговини са Кином, који обухвата 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине.
Према споразуму, једна група производа биће ослобођена од плаћања царина даном ступања на снагу овог споразума, што се очекује у мају или јуну, а за другу групу ће царине бити укинуте у пет једнаких годишњих транши од ступања на снагу Споразума и ове робе биће ослобођене плаћања царине за пет година.
Царине на робу из треће групе, са пореклом из категорије „А10“, биће укинуте у 10 једнаких годишњих транши, а царина ће бити ослобођене за 10 година, док ће царине на робу са пореклом из категорије „А15“ бити укинуте у 15 годишњих транши од ступања на снагу споразума и биће ослобођене плаћања царине за 15 година.
За неке прозводе царине ће остати на снази.
Према информацијама из Министарства пољопривреде, даном ступања на снагу Споразума о слободној трговини, Србија ће добити бесцарински приступ кинеском тржишту за свеже јабуке, брескве, шљиве, вишње, лубенице, суво грожђе, семенску раж, јечам, овас, семе сунцокрета, семе уљане репице, руже, сушено махунасто поврће, киселе краставце и корнишоне.
Без царине ће се извозити и кукуруз шећерац, смрзнуто свињско месо, свињска маст, пастрмка и шаран, прерађевине и конзервирани производи од меса, кобасичарски производи, конзервирано поврће, џемови, минерална и природна вода, пиво, свеже и сушено биље за индустријску сврху, говеђа кожа, а сви ови производи чине 60 одсто укупне размене са Кином.
У року од пет година, категорија А5, која чини 16 одсто укупне размене, биће укинуте царине на производе као што су шампањац и пенушава вина, вина у паковању од два литра, остала ферментисана пића, кромпир, парадајз, црни и бели лук, купус, крушке, грожђе, диње, плави патлиџан, свежа слатка паприка, шаргарепа, махунасто поврће, спанаћ, бундева, тартуфи, супе, чорбе, жваке, сокови од јабуке и друго.
Mali: Strani centri moći teže da Srbija nema apsolutnu većinu, pravog vođu
Преузмите андроид апликацију.
