Зимски период пун је веселих и празничних догађаја. Неки од празновања својствени су само Србима и поштују у свим крајевима наше земље, не само породично, него и у разним селима и градовима.
Са месецом октобром почиње учесталије славље крсних слава и оно траје у већем броју све до маја месеца.
Какви су то хришћански обичаји посреди и шта уопште значи крсна слава?
Шта је крсна слава?
Крсна слава спада у верски обичај који се среће искључиво у православљу, а истовремено крсна слава представља и обичајносни код по коме се дететктује један народ, у овом случају српски.
Крсна слава према хришћанском учењу представља празновање Светца – заштитника. Углавном се прослава крсне славе везује за домаћинство или кућу која прославља свог Светца – заштитника куће.
Крсна слава најучесталија је у породичном окружењу јер скоро свако српско домаћинство у Србији га обележева, али с друге стране није ограничено само на домаћинство, већ се среће и у градовима, мањим местима, школама и храмовима који такође узимају одређеног Светца за заштитника.
У хришћанском смислу слава је датум када су преци породице која слави славу примили крсно име, односно крстили се.
Прославом крсне славе не прославља се само заштитник куће него се слави и постојање породичног имена, лозе и уопштено историјског и хришћанског постојања.
Како је крсна слава својствена само Србима њено постојање заведено је у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Православни обичаји уочи слава
Славски обичаји познати су већини људи – свештеничка посета и освештање просторије, молитва, икона Светца који се слави, кандило, свећа, жито, славски колач и вино…
Већина људи која празнује крсну славу поштује све обичаје, док неки само одређене. Како год, углавном се практикује одлазак у цркву где се славски колач носи на освештање, а након тога следи свештеничка посета у кућу домаћина који прославља крсну славу.
Свештеник освештава просторију светом водицом и моли се за укућане.
Домаћин након тога пали преосвештену свећу која ће горети током читавог дана.
Жито или народски познато још као кољиво, које спрема домаћица куће служи се након што се свећа упали и прво се служи домаћин куће, а затим и сви остали.
Црно вино које у хришћанству симболизује крв Исусову, није само у употреби пића, већ се са њим прелива и славски колач, али и жито.
Славски колач је посебна погача која се спрема раније, а има неколико варијанти како се украшава – са тим да сваки славски колач мора да садржи хришчанске инцијале ис хс ни ка.
Славски колач ломи домаћин са другим чланом, одмах након свештениковог освештања.
Da li se sećate Njegoševih mudrih misli iz „Gorskog vijenca“?
Преузмите андроид апликацију.
