У Русији почињу тродневни парламентарни и регионални избори. Избори за 450 посланика Думе биће одржани од 17. до 19. септембра.
Посланици се бирају на петогодишњи мандат по мешовитом изборном систему: 225 посланика бира се са страначких листа и још 225 из једномандатних изборних јединица у једном кругу.
Поред тога, девет руских региона бираће гувернере, 39 региона – законодавна тела, а бирачи у 11 градова бираће нови састав градских скупштина.
На изборима ће учествовати 14 странака. Процењује се да ће однос снага у Државној Думи након избора вероватно остати непромењен.
Очекује се да ће „Јединствена Русија“ остати најјача снага, док ће остале странке које су до сада биле заступљене у Думи – комунисти, десничарска популистчцка ЛДПР и левичарска националистичка „Праведна Русија – за истину“, такође, поново ући у Думу.
Ипак, могло би доћи до великих промена у власти. Док су према анкетама, комунисти на око 20 одсто подршке, владајућа партија Владимира Путина бори се са историјски ниским резултатом. Чак је и државни истраживачки институт ВЗИОМ уочио да је „Јединствена Русија“ у једном тренутку склизнула испод 30 одсто подршке.
Ипак, непосредно уочи избора, њен коначни резултат процењен је на око 42 процента, али и то би био пад за више од 10 процената у односу на 2016. годину.
„Јединствена Русија“ је на незадовољство бирача одговорила новим руководством.
Та странка по први пут не наступа са партијским лидером и бившим премијером Дмитријем Медведевим, већ са популарним министром одбране Сергејем Шојгуом.
Министар спољних послова Сергеј Лавров, такође, би требало да привуче гласаче.
Владајућа партија очекује и додатне гласове од око 600.000 грађана на истоку Украјине у саопроглашеним проруским републикама који су добили руске пасоше и дозвољено им је да гласају у суседним областима Русије, као и путем интернета.
Неколико недеља пре избора, било је и једнократних исплата за пензионере и такозване „силовике“, што је у Русији израз за оне који раде у војсци, полицији и службама безбедности.
Западни медији преносе да је суд у Москви забранио интернет-претраживачима, америчком Гуглу и руском Јандексу, да у резултатима претраге повежу израз „Паметно гласање“, пројекат опозиционог политичара Алексеја Наваљног који је у затвору.
Наваљни је последњих година успео да забележи успехе с акцијом „Паметно гласање“, на пример 2019, на изборима за парламент града Москве: опозициони кандидати освојили су тада готово половину директних места, а кандидат „Јединствене Русије“ изгубио је од једног комунисте.
Москва је, са своје стране, саопштила да поседује необориве доказе за уплитање САД у припреме и одржавање избора за Државну думу.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је Вашингтон да се не меша у унутрашње послове Русије.
По први пут од 1993. у Русији неће бити посматрача из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Због пандемије короне, Русија је желела да позове само 60 посматрача, а ОЕБС је намеравао да пошаље 500 и на крају се одлучио против мисије.
У највећој земљи на свету из Европе ће изборе пратити само представници Парламентарне скупштине Савета Европе, укупно пет особа.
Преузмите андроид апликацију.
