Соња Шарић, оперска дива светског гласа (сопран). Једна од најистакнутијих српских уметника чији је рад препознат широм Европе. Рођена је Сомборка, школовала се једно време у Новом Саду, а своје музичко звање стекла је у Немачкој, у Манхајму.
Соња је била члан оперског студија при опери у Грацу до 2018. године. Вишеструка је добитница бројних европских награда. Наступа као самостална уметница у водећим оперским центрима у Европи.
15.09.2021. године Соња Шарић је наступила на Петроварадинској тврђави у опери „Аида“. У улози Аиде и заједно са својим колегама припредила невероватан спекатл новосадској публици која је последњи пут имала прилику да ужива у овој опери пре тачно четрдесет година. Истовремено је ово Соњи био први оперски наступ у својој земљи.
Доносимо вам интервју са овом оперском дивом, у част годишњице наступа у Новом Саду.
Соња, на данашњи дан, пре годину дана, односно 15.09.2021. новосадска публика је имала част да Вас послуша на Петроварадинској тврђави у извођењу улоге “Аида” у истоименој опери. Какве утиске носите са наступа, сада након неког времена?
„За мене је гостовање у продукцији Аиде у Новом Саду била велика радост, јер сам после много времена и искуства на сценама у иностранству добила прилику да наступим у свом граду, и пред домаћом публиком. Иако сам родом из Сомбора, Нови Сад сматрам својим јер сам новосадски ђак, своје прво музичко образовање стекла сам у музичкој школи „Исидор Бајић“.
Носим многе лепе слике у сећању на ову премијеру, небо пуно звезда, огроман аудиторијум који ме је веома лепо прихватио. Деби у једној фантастичаној улози, захтевној, али истовремено богатој оним фразама и музиком „за које се живи“, улога којој је Верди дао снажан карактер, велику љубав, патриотизам и жртву.“
Пре 40 година, тачније 1982. године на сцени Српског народног позоришта последњи пут је изведено дело “Аида”. Новосадска публика је прошле године, након 39. година уживала у овој оперској драми. Тада је свечено отворена и 161. сезона Српског народног позоришта. Такође прошло је и 150 година од премијерног извођења овог маестралног дела. Колико сте поносни на ову продукцију у којој је учествовало преко 350 извођача?
„Поносна сам што сам учествовала у продукцији где смо заједниством и радом и талентом, сви ми на бини, али и они иза ње, допринели једној незаборавној вечери.“
Многи натписи у медијима су најављивали Ваш први оперски наступ у Србији, управо овде, на Петроварадинској тврђави. Да ли је по чему посебно то што се оно одиграло у граду Новом Саду?
„Ја се за сваки наступ припремам једнако, ма где био. Овај је био сам по себи интересантан јер сам Аиду певала тада први пут, први пут у Новом Саду. Ишао је пренос уживо на РТС-у. То је све велика част, али и одређена одговорност. Ми певачи увек певамо најбоље како у том тренутку можемо. Била сам задовољна како је прошла премијера, веома задовољна својим певањем те вечери, иако се моја Аида доста променила од тада.
Сваким наступом се трудим да идем корак ближе онаквом извођењу каквом тежим и како бих желела, али некад то успева боље некад лошије, али је битна жеља и мотивација за вечну потрагу недостижног уметничког савршенства. Након наступа у Новом Саду отпевала сам 16 представа Аиде у Линцу у току прошле сезоне.“
Колико је Петроварадинска тврђава дочарала и одговорила овом великом задатку?
„Било је необично напустити простор позоришта, певати под звездама, са микрофоном…. Сматрам да је „open air“ продукција лепа – понекад, али опера доживљава своју праву уметничку вредност само унутар зграде опере или позоришта. Тада се чују посебни квалитети гласа, боје динамичке нијансе.
Углавном микрофони „украду“ оно најлепше од уметности.“
Колико Вас је улога Аиде инспирисала?
„Глумачки атрактивна улога инспирисала ме је да истражујем и уживам у пробама и захвална сам што сам имала прилику да у сарадњи са сјајним редитељем Александром Николићем трагам за бојама Аидиног карактера.“
Богата каријера је иза Вас. Наступате у свим великим европским градовима, на водећим оперским и позоришним сценама. Да ли је теже или лакше наступати међу својом публиком у Србији?
„Волим да певам, како у иностранству тако и код нас. Радосна сам посебно када мени блиски људи имају прилику да ме слушају и дају подршку из публике.
Увек се радујем наступима у Србији.“
У 2022. години наступили сте и на београдској сцени, играјући у опери Норма. Да ли публика у Србији може да се радује Вашим чешћим наступима?
„Ја се најискреније надам да ће се сарадња са Народним позориштем у Београду и Српским народним позориштем наставити, као и да ће руководиоци позоришта препознати значај интеграције свих наших успешних уметника у своје продукције. Само отвореност за сарадњу, тимски рад и изванредан уметнички основ, посвећеност и маштовитост могу дати успешне продукције. Ми певачи јесмо солисти, али иза нас стоји много људи којима дугујемо захвалност за помоћ у креирању онога што публика види на сцени.
Певати Норму у Народном у Београду било је једно од мојих најлепших искустава на сцени. Наишла сам на велико поверење директора опере Николе Мијаиловића који ми је понудио да дебитујем у тако једној великој, веома захтевној улози. Певала сам са великим успехом и надам се да ће бити још пуно прилика да је певам и да истражујем карактер ове вокално, али и глумачки веома захтевне улоге. Некако осећам да је то баш моја улога.“
У Новом Саду учествујете и радо се одазивате на позиве које промовишу културу града. Један од текућих пројеката јесте и радионица за најмлађе? Можете ли нам нешто више рећи о томе?
„Радионица за децу предшколског узраста и нижих разреда настала је у сарадњи са КС Свилара и Виолетом Ђерковић и Маријаном Шаркић, а уз велику подршку Аустријског културног форума. Задатак радионице је да упознамо децу са основним појмовима у опери, да чују оперски глас изблиза, да науце како настаје оперско дело, а како представа, да постану нова млада публика, љубитељи опере. У склопу радионица деци приредјујем мини концерт оперских арија. Одушевљена сам са каквом радости и осмехом примају све оно што им причам и певам, дивни су другари и публика.“
На које своје наступе сте најпоноснији?
„Поносна сам на неколико својих наступа. Први који би издвојила је мој први наступ као Леонора у Вердијевом Трубадуру у Грацу. Тада сам још била члан оперског студија и ускочила сам у представу без проба. То је био мој деби, а доживела сам невероватан успех те вечери. За овај наступ добила сам награду аустријског музичког театра у категорији најперспективније младе уметнице.
Поносна сам на прву награду и награду публике на такмичењу Ева Мартон у Будимпешти и на моју прву Норму у Народном позоришту у Београду.
Поносна сам на Гран При Мариа Калас који сам освојила 2017. у Атини.“
Какви су Вам даљи планови у каријери?
„У наредном периоду очекује ме неколико концерата, први на фестивалу СОМУС у Сомбору, а потом и концерт у Новом Саду. Тренутно спремам једну нову улогу са којом треба да дебитујем у реномираној оперској кући у Италији, али још увек не смем да откривам пуно детаља.
Надам се да ће културни живот ускоро заживети као пре јер још увек се осећају последице пандемије у култури.“
Аутор: Маја Буловић
Међународни фестивал прозе – „Прозефест“ од 19. до 23. септембра
Преузмите андроид апликацију.
