У пољопривреди од 2019. пријављено 60.000 сезонских радника

За дане током којих су били ангажовани осим накнаде за рад, остварили су право на пензијско осигурање и осигурање у случају повреде на раду, као и право на задржавање социјалних давања.

То је све оно што најчешће нису имали пре Закона о поједностављеном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима.

НАЛЕД-ова анализа прве три године реформе у овој области показује да број пријављених сезонаца из године у годину расте. Током 2019. било је евидентирано 28.407 радника, следеће 32.906, а прошле године 38.501 радник односно 48 одсто сезонаца, колико званична статистика процењује да их има у Србији.

Када се то упореди са 2018. када је уговор имало тек нешто више од 3.500 радника односно око пет одсто, евидентно је да је нова процедура помогла сузбијању рада на црно у овој области.

„Успех реформе лежи у ефикасности, јер је процедуру потписивања уговора на папиру и одласка на шалтере институција заменила пријава путем портала сезонскирадници.гов.рс или мобилне апликације у свега неколико минута. Осим што је олакшао послодавцима, овај закон је пуно помогао и радницима, јер им је дао већа права него што имају по уговору о привременим и повременим пословима“, каже шефица јединице за пољопривреду и здравство у НАЛЕД-у Јелена Радновић Вукчевић.

То је, каже, пре свега задржавање права на социјална давања или породичну пензију, а с обзиром на то да су многи сезонски радници корисници тих примања, и сами су тражили да не буду пријављени како их не би изгубили.

Реформу сезонског запошљавања спровели су Влада Србије и министарства за рад и пољопривреду, у сарадњи с НАЛЕД-ом и уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ Отворени регионални фонд за модернизацију општинских услуга у југоисточној Европи.

Иницијатива је стигла од воћарских компанија из Срема и тадашњег градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовића који су се обратили НАЛЕД-у због процедуре која је отежавала поштовање прописа и наметала сувишне трошкове.

Према речима Радновић Вукчевићева, НАЛЕД и ГИЗ Отворени регионални фонд и данас раде заједно с Владом Србије на промоцији предности система код послодаваца и сезонских радника, а у првој половини 2022. планирани су округли столови у више региона Србије, као и посета представника институција Северне Македоније, Црне Горе и Албаније који желе да ову реформу спроведу у својим земљама.

Анализа података портала сезонскирадници.гов.рс показује да су електронску пријаву сезонских радника користила 583 послодавца, највише са територије Новог Сада, Сомбора и Суботице.

За раднике које су ангажовали, у буџет су уплатили 895 милиона динара на име пореза и доприноса.

Иако је утисак да сезонске послове у аграру највише обављају старији грађани, резултати показују другачију слику.

Трећину радника односно њих 19.890 чинили су млади између 18 и 30 година. Иза њих су радници између 46 и 60 година (26 одсто) и особе између 31 и 45 година (22 одсто).

Послодавци сезонске раднике ангажују током целе године, а највише у периоду јун – септембар када су и највеће потребе за радовима у пољопривреди.

Потражња је највећа у завршној фази односно за чишћење, љуштење, сортирање, паковање и складиштење производа (617.000 ангажовања).

Следе послови брања јабучастог воћа (482.000) и припреме земљишта, садње, сетве и жетве (317.000).

Вођен успехом ове реформе, НАЛЕД је предложио њено проширење на нискоквалификоване послове у грађевинарству, сектору угоститељства и туризма и на послове помоћи у кући, где такође постоји велики број непријављених радника због повременог карактера и специфичности послова које обављају.

Подршку за проширење система поједностављеног радног ангажовања и даље унапређење електронског система за пријаву сезонских радника у пољопривреди пружила је и Амбасада Велике Британије кроз пројекат Counter Grey.