Ко зна како би изгледала историја новосадског спорта, да није било једне давне административне забране, каже монографија ”Нови Сад од вароши до града”. Тако почиње прича о Ђорђу Марковићу Кодеру – оснивачу прве приватне школе за гимнастику и мачевалачке вештине, давне 1837. године.
“Угарско намесничко веће наређује Новосадском магистрату да алхемичарима забрани свако топљење метала у граду. Новосадском магистрату се изричито наређује да се мора запленити сав сумњиви материјал који се пронађе у алхемичарским радионицама. Предвиђене су веома строге казне за оне који се убудуће буду бавили алхемијом”, наредиле су царске власти пре скоро два века.
И да није било оваквог става царских власти у Новом Саду, према алхемичарским експериментима, ко зна да ли би те 1837. године овде била основана на овом месту и на овај начин прва приватна школа за гимнастику и мачевалачке вештине.
Зашто? Зато што је оснивач школе Ђорђе Марковић звани Кодер био, веровали или не, први српски алхемичар!
Уместо законом забрањених алхемијских радова у мајсторској радионици, Кодер је остварење својих жеља видео у ономе што је, за све осим за њега, изгледало тако обично, здраво, а законом дозвољено.
Монографи кажу да је Кодер своје алхемичарске идеале пренео у спортско вежбалиште, тренирајући тамо и дух и тело својих младих новосадских ученика.
Поред тога што је био оснивач и главни професор ове школе, Ђорђе Марковић био је још по много чему особена личност.
Велики путник, полиглота (зналац 11 језика), фанатични пешак (ишао на далеке путеве пешке, једном чак до Цариграда), учитељ мачевања и гимнастике двојици синова кнеза Милоша Обреновића (Милану и Михаилу) – Кодер се бавио много чим, али је ипак остао најпознатији као творац једног сасвим особеног, езотеријског песничког језика пуног егзотичних кованица, насталог на основу његових новосадских дружења са свим чудацима оног времена. Због тога је он остао забележен у свим песничким антологијама српске поезије XИX века као творац “Роморанке” и “Сна матере српске”, два најчуднија епа читаве балканске књижевности тог времена.
”Сигурно најнеобичнији Новосађанин тог времена”, према речима монографа, овом граду подарио је и необичан историјски прилог – памтиће се као разиграни учитељ мачевања и утемељивач модерног новосадског спорта.
Извор: Нови Сад – Од вароши до града, АртПринт Нови Сад, 2005.
Monumentalno zdanje u kojem su se obrazovale mnoge generacije Novosađana (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
