Мада се радијатори од претходне грејне сезоне још нису охладили како треба, топлане по Србији већ увелико раде на обезбеђивању огрева за наредну зиму. То не треба да чуди ако се зна да је ситуација са енергентима све тежа, не само због све веће цене на берзама него и чињенице да Европска унија и САД не престају с пооштравањем енергетских санкција и Русији и земљама које су се деценијама одатле снабдевале и нафтом и гасом.
„Даљинско грејање у Србији користи трећина становништва, а гас као енергент већи део индустрије. Наша земља увози око 85 одсто природног гаса и 70 одсто сирове нафте од које се прави мазут. Током једне грејне сезоне топланама треба око 600 милиона кубика гаса“ каже директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић.
У овом часу не може да говори о новој цени грејања, нити када ће се мењати, али наглашава да се и влада пред ову грејну сезону више него иједна претходна бави овим горућим питањем.
„Удружење топлана је предочило и послало влади предлоге решења за различите сценарије који би нас могли задесити током наредне зиме. Све се чини да се предупреде непријатни сценарији и да станови буду топли. Надлежнима је предочено шта да се ради уколико буде недостајало 10, 20 или 30 одсто гаса. Праве се рачунице и планови како и ко ће у том тренутку покрити мањкове“ објашњава први човек овог удружења.
Већина од 66 топлана нема проблема с супституцијом, односно заменом гаса мазутом, али су проблем 16 топлана које искључиво могу да греју на мазут. Зато су припремљени и прорачуни колико би требало мазута за ове потребе. Има топлана које користе угаљ, чија је цена постала берзанска, као и гаса.
Оно што је додатни проблем, поред поскупљења гаса и скупе струје коју увозимо, јесте што је и цена мазута отишла у небеса.
„Безмало дупло. Био је око 60 до 70 евра, а сада је 120, што озбиљно доводи у питање набавку и овог енергента, поготово ако се зна да нам за њега треба нафта, а и њу увозимо. То је озбиљан финансијски проблем и за те топлане које 100 одсто греју на мазут. Дакле, топлане могу бити и биће технички спремне за зиму, али је велико питање ликвидности, нарочито ако и овај енергент додатно поскупи“ каже наш саговорник.
Добра вест је што ће се потписати нови трогодишњи уговор за гас с „Гаспромом”, али с друге стране, видећемо да ли ће држава продужити уредбу о ограниченој цени струје за привреду. Сада је мегават 75 евра, али шта ће бити после 30. јуна, када и ова ограничење истиче, видећемо. Значило би да ова цена остане, каже он.
Упитан шта је резервни план за топлане у случају мањка гаса, каже – мазут, и додаје да нема ни инстант решења ни одговора.
„Ако узмемо у обзир да је досадашња цена била за топлане 333 долара за 1.000 кубика, а на берзама су сада цене од 1.000 до 1.100 долара, врло је неозбиљно давати било какве прогнозе“ каже Стојановић.
„Београдске електране”, како је познато, када је највећа потрошња, троше три милиона кубика гаса, односно 3.000 тона дневно мазута, док 95 одсто топлане ради на гас. И они ће свакако обезбедити извесне количине мазута, али како је недавно изјавила Ивана Калања, извршни директор за производњу и топлотну енергију у „Београдским електранама”, то је само за хаваријске ситуације.
Брза трансформација извора енергије сада је кључно питање и за све топлане.
Zaharova: Susedne zemlje Srbije zatvorile kanal komunikacije
Преузмите андроид апликацију.
