Беч, Париз и Рим, заједно са још девет земаља ЕУ, спремни су да тврде да месо узгајано у лабораторији представља „претњу правим методама производње хране”.
Како пише „Евроактив”, на основу изјава из дипломатских кругова, овакав став о вештачком месу ипак је „преувеличан и преурањен”. Портал пише да наводно постоји белешка у којој се наводи да лабораторијски узгајано месо „не представља одрживу алтернативу примарној производњи на фармама” и да поставља етичка, економска, социјална и здравствена питања која „су кључна за будуће друштво”.
Као и да „ове праксе представљају претњу приступима заснованим на примарним фармама и правим методама производње хране које су у самом срцу европског модела пољопривреде”, наводи се у белешци чији су аутори аустријска, француска и италијанска делегација, а подржавају је делегације из Чешке, Кипра, Грчке, Мађарске, Луксембурга, Литваније, Малте, Румуније и Словачке. „Евроактив” сматра да би став 12 земаља могао да покрене раздор у савету поводом овог питања.
– Идентификовање меса узгојеног у лабораторији као претњу изгледа веома преувеличано и преурањено – рекао је један дипломата за „Евроактив” и додао да тај сектор практично још не постоји, у овом тренутку реч је о иновацијама у лабораторији, а сузбијање развоја омело би „ону врсту иновације која је управо неопходна за одрживост”.
Како се наводи, тренутно у Европи не постоји ћелијско месо, а одобрење после процене може да да само Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА), према одредбама такозване уредбе о новој храни.
За сада, дванаест земаља не тражи промену правила, али позивају да се „узимају у обзир ова питања и исходи дискусија које ће се одржати са државама чланицама и европским цивилним друштвом пре доношења било каквих одлука о одобрењу тог меса на тржишту”.
Последњих дана захуктава се прича о омасовљењу употребе ћелијског меса. Подсетимо, недавно је Израел званично одобрио промет ћелијске говедине, а ове године зелено светло за продају дала је и Америка.
Како пише „Агроклуб”, Италија је до сада била најгласнији противник меса узгојеног у лабораторији и предложила је забрану. Мера је тренутно под лупом ЕУ због могућег кршења правила јединственог тржишта.
Холандија је предњачила у производњи лабораторијског меса, ослањајући се на истраживање професора Марка Поста са Универзитета у Мастрихту, који је 2013. представио јавности први хамбургер направљен у лабораторији.
ЕУ је 2021. одобрила два милиона евра холандском пројекту који је развила фирма за исхрану животиња „Нутреко” заједно са „Моса митом”, стартапом који је настао из експеримената професора Поста.
Gugl u pretraživač Hrom dodaje nove funkcije na bazi veštačke inteligencije
Преузмите андроид апликацију.
